Litijum bi mogao da bude srpska nafta, jer se na teritoriji naše zemlje nalazi 10 odsto svetskih rezervi ovog alkalnog metala koji se koristi u proizvodnji baterija i za kojim tražnja konstantno raste
U ovom trenutku, litijum spada u najtraženije sirovine na svetu. Neki ga zovu i “zlatom 21. veka”, pre svega zbog reputacije rasta u elektroindustriji, a mnogi i metalom čija je eksploatacija jako komplikovana.
Mobilni telefoni i električni automobili funkcionišu sa litijumskim baterijama, a pošto giganti poput Tesle, Gugla i Epla planiraju značajna ulaganja u sektor električnih vozila, to bi moglo da dovede do dodatnog rasta tražnje. "Blumberg" je nedavno izneo procenu da će se do 2030. godine potrošnja baterija s litijumom povećati osam puta.
Zemlje koje su trenutno vodeće po eksploataciji litijuma su Australija. Čile, Argentina, Kina, Zimbabve, Portugalija i Brazil, a najveće rezerve litijuma u Evropi, prema dosadašnjim procenama, nalaze se u Srbiji.
U Zapadnoj Srbiji 136 miliona tona jadarita
Kod Loznice se nalazi jedno od najvećih svetskih nalazišta jadarita iz kojeg se izdvaja litijum, a rezerve rude u Jadarskom basenu, u Zapadnoj Srbiji, procenjuju se na 136 miliona tona. Zaliha sirovine je otkrivena 2004. godine, a na istom mestu se, pored litijuma, nalaze i velike količine bora.
Smatra se da se nalazište rude jadarit nalazi na još 20 lokacija širom Srbije koje se prostiru sve do Zaječara, i da su na tim mestima rezultati početnih istraživanja još impresivniji.
Kako pokazuju dostupni podaci, Srbija raspolaže sa 10 odsto svetskih količina litijuma i to je ogromno bogatstvo i veliki potencijal koji još nije iskorišćen.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Pre nekoliko dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da Srbija mnogo očekuje od nalazišta litijuma, ali da efekte eksploatacije nećemo moći da imamo najmanje još godinu, godinu i po dana. Napomenuo je i da je ekstrahovanje litijuma komplikovano i pozvao kompanije koje se bave istraživanjima da ubrzaju posao kako bi pokrenule proizvodnju.
Takođe je dodao da je doneta odluka da se litijum ne izvozi slobodno.
"Kada napravimo ovde fabrike, kontrolisano ćemo izvoziti", rekao je Vučić napominjući da su u pitanju fabrike električnih autobusa i automobila koje smo do sada već mogli da imamo.
Nova radna mesta
Upravo u tom pravcu se kreću i očekivanja meštana Loznice i okoline. Naime, lokalni stanovnici se nadaju da bi uz eksploataciju i preradu rude u njihovom kraju mogli da se izgrade i proizvodni pogoni, a to bi značilo i nova zapošljavanja. Trenutno najviše koristi imaju lokalni ugostitelji i oni koji pružaju smeštaj sve brojnijim istraživačima.
"Nadam se da ćemo, i na tome radimo sa 'Rio Tintom', ovde preseliti njihov razvojni centar koji je trenutno u Australiji da ovde budu sve naučne i istraživačke delatnosti i sva laboratorijska ispitivanja i to će biti prvi veliki uspeh. A onda zajedno radimo i na tome da lociramo trećeg važnog partnera u celoj ovoj priči, a to je partner koji će koristiti taj litijum da ovde razvija da li baterije, da li električne automobile", rekla je krajem februara ove godine premijerka Ana Brnabić i najavila da se početak izgradnje hemijskog postrojenja za preradu minerala jadarita očekuje krajem 2021. godine.
Više od 200 nalazišta širom Srbije
Najviše rudnih nalazišta nalazi se u Istočnoj Srbiji, u okolini Bora, mada se ispitivanja, kako tvrde iz Geološkog zavoda Srbije, vrše širom cele Srbije. Trenutno je više od 200 lokacija na kojima se istražuju mineralne sirovine, plus mesta koja su već u eksploataciji.
Najbogatiji smo bakrom, olovom, cinkom, kao i ugljem, najviše lignitom. Od nemetaličnih sirovina, tu je glina, kao i tehničko-građevinski kamen za puteve.
Većinu nalazišta otkrili su srpski geolozi, osim litijuma, a strane kompanije koje su sada prisutne u Srbiji potvrdile su te podatke i proširile istraživanja dodatnim investicijama.
Ostavi komentar