Zbog sve lošijeg kvaliteta pijaće vode, u celom svetu raste tražnja za kućnim prečistačima vode, što je slučaj i u Srbiji
Kakvo će rešenje biti ugrađeno zavisi od zatečene situacije, jer prema rečima domaćih proizvođača „voda nigde nije ista”, a njihova prosečna cena se kreće od 350 do 700 evra. To je isplativije nego da se kupuje flaširana voda, potvrđuje i prva zvanična presuda o nadoknadi troškova jednom tročlanom domaćinstvu u Zrenjaninu, zbog štete koju je pretrpelo zato što je u ovom gradu zabranjena voda za piće.
Za pijaću vodu u Srbiji važi obrnuta logika. Tamo gde je voda u gradskom vodovodu najkvalitetnija, vlada i najveća potražnja za kućnim filterima. Beograd prednjači po broju ugrađenih filtera za vodu, a sledi ga Novi Sad. Najmanje filtera ima tamo gde su najpotrebniji, na području Banata, gde je sirova voda iz podzemnih izdani kojom se snabdevaju vodovodi brojnih opština najlošijeg kvaliteta.
„Najgora voda je u Banatu, a tu se niko živ ne interesuje za rešenje, već zovu samo kad ih muka stisne. Najmanji broj ugrađenih filtera je baš u selima između Zrenjanina i Kikinde. Na tom potezu su izvorišta vode kojoj je potreban ozbiljan tretman. Ta voda, zbog prisustva gasova, ume i da se zapali", skreće pažnju tehnolog za vodu Dragan Dragić, vlasnik firme Aquafilter.
Da li je ugradnja filtera isplativa?
Za računicu koliko su isplativi kućni filteri za vodu nabolje može da posluži primer Zrenjanina, gde je voda iz gradskog vodovoda zabranjena 2004. godine. U prvoj zvaničnoj presudi u koju smo imali uvid, u parnici koju je jedan građanin pokrenuo protiv lokalne vlasti i gradskog vodovoda zbog troškova koje je njegovo tročlano domaćinstvo imalo za vodu, činjenično je utvrđeno kolika je bila njihova potrošnja, kako tehničke, tako i flaširane vode.
Sudski veštak je, radi preciznosti, uporedio podatke o optimalnoj količini vode za jednu odraslu osobu i za dete - 5,5 litara, kao i koliko je iznosila prosečna cena flaširane vode od 6 litara za period od 2018. do 2021. godine. U računicu je ušao i podatak o 13,93 kubnih metra mesečne potrošnje za ovo tročlano domaćinstvo. Izračunata je i prosečna cena vode iz vodovoda od 66,56 dinara, poređenjem cenovnika gradskih vodovoda u više gradova Vojvodine.
„Utvrđeno je da je visina štete koju je pretrpeo tužilac, odnosno ukupan trošak za kupovinu vode za navedeni period iznosio 85.937 dinara. Utvrđeno je i da je fabrika vode radila i isporučivala vodu, kubni metar takve vode koštao bi u 2021. godini 150 dinara“, navodi se, između ostalog, u presudi.
Kada se ovi podaci ukrste sa cenama kućnih filtera, postaje jasno da se ugradnja filtera za vodu isplati.
„Računica pokazuje da je povoljnije imatikućni prečistač vode, nego vući flaše i kupovati balone vode. To ekonomski uopšte nije isplativo. U suštini, za nekih350 evramože da se kupi pristojan uređaj za tretman vode, kojim dobijate vodu za piće. To više nije nikakva nauka, to se svuda u svetu masovno primenjuje. Slažem se da ima svega na tržištu i da se treba dobro raspitati, ali ako se radi ozbiljno i profesionalno, ako se koristi dobra oprema, to funkcioniše bez ikakvih problema“, kaže za B&F Aleksandar Zirojević, vlasnik zrenjaninske firme Zitros, koja ugrađuje kućne i fabričke filtere za vodu.
Prema njegovom iskustvu, u Zrenjaninu i Banatu vlada mnogo manje interesovanje za ovom uslugom nego u drugim gradovima.
„Beograđani su mnogo više zainteresovani za ispravnu vodu, oni ugrađuju filtere ne zato što im je voda loša, naprotiv. Oni brinu o prisustvu mikročestica plastike u vodi i kvalitetu ambalaže. U Zrenjaninu je, opet, mnogo manje interesovanje od očekivanog. Na 20 naših ugrađenih filtera u Beogradu, dođe tek jedan ili dva u Banatu. Mislim da to nema veze sa veličinom grada, već sa svešću ljudi, njihovim obrazovanjem, životnim pogledima, pa i sa standardom u krajnjem slučaju“, konstatuje Zirojević.
Raste tražnja za prečistačima vode
U našoj zemlji nema egzaktnih podataka o tržištu uređaja za prečišćavanje vode, ali zato neke informacije možete da potražite na američkom Univerzitetu Jejl. Ovaj univerzitet na svake dve godine predstavlja procenu globalne održivosti. Prema poslednjem izveštaju iz oktobra 2024. godine, po kvalitetu pijaće vode i sanitacije Srbija je na 34. mestu među 180 zemalja na listi koja je sačinjena na osnovu Indeksa ekoloških performansi. Ipak, i bez zvaničnih podataka, primetno je da na domaćem tržištu raste broj firmi i preduzetnika koji se bave nabavkom, ugradnjom i održavanjem kućnih i mini filtera za male proizvođače, gazdinstva i baštensku proizvodnju.
„Kod nas ima dosta firmi koje rade filtere za vodu, ali većina njih su samo prodavci. Pošto voda nije svuda ista, ne može svaki filter da reši svaki problem. Mi, koji se time profesionalno bavimo, trebalo bi da edukujemo građane i potencijalne kupce, jer domaće tržište ima mogućnosti za razvoj ukoliko ljudi shvate da je voda pitanje zdravlja i da treba pažljivo da biraju tehnologiju. Do kupaca dolazimo na različite načine, u čemu nam pomažu internet i drugi napredni alati“, objašnjava tehnolog Dragan Dragić.
Ovaj novosadski preduzetnik, koga oni koji ga znaju nazivaju i „doktor za vodu“, ističe da ne nudi rešenja koja su ista za sve. Razlog je u tome što ni voda nigde nije ista, posebno kada kopa bunare na Kosmaju, u Ritopeku ili kod Bečeja i ugrađuje filtere. On problem sa vodom rešava na licu mesta, zavisno od situacije koju zatekne.
„Ja uvozim sirovine od kojih izrađujem komponente i biram tehnološki postupak, u odnosu na to kakva je voda, šta su pokazale potrebne analize i koje probleme prečistač treba da reši. Kod nas se na pravi ništa od toga što ugrađujem, jednostavnoKina sada ima primat. Zbog svega toga, izdaci za komponente iz uvoza učestvuju u našim troškovima sa 60 odsto, što je značajan udeo. To opterećuje poslovanje, kao i administracija i duple sanitarne analize, jer voda mora biti zdravstveno bezbedna, ne samo za ljude, već i za gajenje životinja i biljnu proizvodnju. To mi ne ostavlja prostora da zaposlim više ljudi, zato imam mali tim“, kaže Dragić za B&F.
Proizvođači u Aziji najkonkurentniji
Za dve vrste potrošača, domaćinstva i industriju, specijalizovao se i zrenjaninski privrednik Aleksandar Zirojević.
„Mi radimo i domaćinstva i velike sisteme, to je bitno zbog poređenja ali i zato što ne možemo da se oslonimo samo na jednu oblast. Svuda se koristi moderna tehnologija.
Kod reverzne osmoze, sa filterskom membranom, radi se post-tretman vraćanja PH vrednosti. Primetno je da proizvođači, posebno klanice i mlekare, sve više koriste tehnologije za preradu vode. Najčešće se traži omekšavanje vode, jer su ljudi razumeli da je lakše da instaliraju neki omekšivač vode, nega do menjaju kotlove ili grejače koji su jako skupi i da zbog toga prekidaju proizvodnju“, iznosi svoje iskustvo Zirojević.
Kako navodi, njegova firma koristi komponente evropskih proizvođača za kućne filtere, dok za industriju najvećim delom uvozi komponente iz Azije. Tržište prečistača vode u Aziji je ogromno, objašnjava, pa su i tehnologije prerade vode sve savršenije i pristupačnije a proizvođači vrlo konkurentni.
„Ljudi su to tamo razvijali ozbiljno poslednjih 30 godina. Toliko su to usavršili, da mi u Srbiji sad da uzmemo da to isto proizvodimo, ne bismo uopšte mogli da budemo konkurentni, ni sa cenom, ni sa količinom. I Amerikanci su dominantni u tehnologiji prerade vode, bili su do nedavno neprikosnoveni ali je njihova proizvodnja skuplja, pa se dobavljači okreću povoljnijim rešenjima", objašnjava Zirojević.
Zbog sve lošijeg kvaliteta pijaće vode u svetu, procenjuje se da će tržište prečišćivača vode porasti u narednih pet godina sa 35 milijardi dolara na preko 62 milijarde. Globalna kompanija za istraživanje tržišta Fortune Business Insights predviđa da će rast u narednim godinama najviše pogurati upravo stambeni sektor. Razlog je u tome što povećanje broja stanovnika dodatno opterećuje raspoložive vodne resurse, a urbanizacija i industrijalizacija su uveliko zagadile dostupne izvore vode.
Ostavi komentar