Iako nas propast banaka ovih dana opet potresa, neophodno je istaći da je bankarski sektor Srbije stabilan i da štediše nemaju razloga za brigu. Krhko poverenje ovdašnjeg stanovništva u banke poljuljano je odranije nestabilnom domaćom valutom, a sada i propadanjem banaka na teret građana.
Štednja je vremenom, uz puno napora i promotivnih aktivnosti, uspela da se u velikoj meri prebaci u banke.
Danas u srpskim bankama leži oko devet milijardi evra štednje, što je za državu koja je i dalje pod velikim teretom krize, veliki uspeh. I ono što je ohrabrujuće je da, iako nas kriza nikako ne napušta a kamatne stope i dalje padaju, Srbi sve više štede.
Štednja je pre svega koncept finansijske sigurnosti u cilju očuvanja vrednosti novca. Naime, štednjom najpre moramo očuvati vrednost tog novca, a tek onda i zaraditi ukoliko je to moguće.
Očuvanje vrednosti novca je najlakše proceniti posmatrajući kamatu u odnosu na inflaciju. Ukoliko je inflacija niža od kamate koju dobijate na položeni depozit – štednja je isplativa. Očuvali ste vrednost novca i ponešto zaradili. 
Upoređivanje sa stopom inflacije je zaista neophodno, jer očuvanje vrednosti novca zapravo laički znači, da na kraju isteka oročenog perioda, sa istom količinom novca možemo kupiti isto ono što smo mogli kupiti i pre početka štednje. Naravno, u slučaju kada je kamatna stopa veća od stope inflacije, onda imamo i dobitak u vidu zarade.
Iako je štednja u dinarima i dalje nepopularna, ova matematika upoređivanja stope inflacije sa kamatnim stopama važi za štednju u svim valutama. Tako ako štedite u evrima, kamatna stopa koju dobijate na štednju mora biti veća od stope inflacije u evrozoni.
U zemljama poput Srbije, u kojoj domaća valuta i dalje nije stabilna, najviše se štedi u stranim valutama. Nasleđe iz prethodnih decenija ili robovanje navikama koje neće mnogo doprineti stabilnosti dinara, ipak ne treba biti toliko orjentisan isključivo prema jednoj valuti.
Valutu štednje treba uskladiti sa svrhom štednje. Ukoliko od štednje planiramo neku kupovinu ili investiciju koju ćemo plaćati dinarima, onda je logično i isplativo da štedimo u dinarima. Jer plaćanje kursnih razlika pri konvertovanju dinara u stranu valutu na početku i kraju štednje je ništa drugo do gubitak.
U prilog ovome govori i relativna stabilnost u proteklom periodu, smanjenje refernetne stope NBS, i stopa inflacije koja je ispod dve cifre.
Pogledajte kolike vam kamate na štednju nude bankari |
I na kraju, više ne treba postavljati pitanje da li treba štedeti i da li je novac u bankama siguran.
Da, treba štedeti, naravno u skladu sa svojim mogućnostima. Ali ne treba štedeti kod kuće, po skrivenim ćoškovima ili krevetima, već u banci. Jer država garantuje za sve uloge do 50.000 evra.
Koliko god da u svim godinama iza nas nismo navikli da država ispuni ono što je garantovala, propast četiri banke u prethodne dve godine i postupci države prema štedišama u ovim slučejevima je demantovala naše navike.
Štediše zaista jesu sigurne!
Izračunajte koja vam se ponuda štednje najviše isplati |
Nemam poverenje u banklarski sistem Srbije. Ovde su za kratko vreme propale 4 banke i niko za to nije odgovarao. Svaki štediša bi trebao da se zapita koja je banka sledeća. NBS širi lažni optimizam i ne čuni ništa da učvrsti poverenje onih koji bi da štede u ovakvim uslovima. Postavlja se pitanje: vredi li za 3% kamate rizikovati i imati neprijatnosti ili držati pare u slamnarici-sefu bez rizika da preko noći postanu plen nekog tajkuna?
Nije vreme za štednju u banci. Novac treba držati u sefu banke ili slamarici, ali nikako u ovakvom bankarskom sistemu. Bankarski sistem koji posle propadanja jedne banke ne učini ništa da spreči propadanje sledeće je nesiguran, truo, ispolitizovan ili ga vode nestručne osobe. Šta god da je u pitanju, siguran sam da postoji granica do koje građani ove zemlje mogu plaćati štetu nastalu propadanjem bananka. Neka drugi razmišljaju o tome gde je ta granica i da li smo je već prešli. Moj novac, do daljnjeg ostaje van takvog sistema.
Normalno da niko nema poverenje,jer štednjom u bankama mi finansiramo tzv velike biznismene,koji dobijaju nagrade tipa "Biznismen godine" a duguju bankama pola milujardi evra,a sa ovim kamatnim stopama za štednju i inflacijom od preko 15% (pravom a ne ovom koju prikazuju) isplativije je kupovati devize ako ima viška dinara,pa čak i štedeti u dinarima a nikako u evrima.To i država i bankari shvataju pa kroz kamate (užasno visoke) na kredite pokušavaju da izvuku ono malo deviza iz siromašnijih slojeva,jer bogatiji ljudi ne podižu kredite.Ali i od tih kredita većina postane nenaplativa pa se kamatne stope podižu da oni koji se odluče za kredit praktično izdržavaju nenaplative kredite,Na žalost i tome je došao kraj pa se sve manje podižu krediti,industrija popušta,i ti krediti od kojih banke još uvek žive postaje nenaplativi i te iste banke propadaju.I toga će biti još.
Ako novac stavite u banku sa stranim kapitalom,u nju sigurno nece moci da ulaze politicari i tajkuni,tako da je novac koliko-toliko siguran.Ja nikad ne bi stavio novac na stednju u banku u drzavnom vlasnistvu pa makar da je kamata veca i za 1% a kamoli za 0.5%.Moje misljenje je da sto pre treba napraviti procenu drzavnih banaka pa ih se otarasiti,jer ako se i dalje nastavi sa burazerskim deljenjem kredita opet ce narod placati cenu.