Prema prognozama MMF-a u sledećih pet godina nemačka ekonomija će rasti sporije nego u bilo kojoj drugoj zemlji G7, osim Italije
Zemlja poznata po disciplini i tačnosti postala je država sa zastarelom infrastrukturom i glomaznom birokratijom, gde čak ni vozovi više ne idu na vreme. Nemačka, kao „bolesnik Evrope”, godinama je ignorisala alarmantne simptome, piše britanski „Telegraf”.
Neko uvek mora da bude „bolesnik Evrope”, a u poslednjih 78 godina od završetka Drugog svetskog rata najčešće je to bila Britanija.
Međutim, s vremena na vreme se pokaže da je najslabija karika srce evropske privrede – Nemačka.
Poslednji put se to desilo krajem devedesetih godina prošlog veka kada je Nemačka rešavala probleme oko ujedinjenja. Nezaposlenost je porasla i privreda nikada nije bila bliža punoj recesiji.
Međutim, sve se promenilo nakon niza smelih reformi na tržištu rada, koje su se poklopile sa uvođenjem evra.
Tokom inače gladnih godina recesije i dužničke krize u evrozoni nemačka privreda je napredovala, pokretana visokokonkurentnim proizvodnim sektorom koji je bio u dobroj poziciji da iskoristi mogućnosti monetarne unije i brzorastućih ekonomija zemalja u razvoju.
Nažalost, sve se promenilo i sada su industrijska područja nemačke oblasti Rajna-Rur ponovo „bolesna”.
Klemens Fuest, predsednik Minhenskog instituta za ekonomska istraživanja, kaže da je nazivanje Nemačke „bolesnom” preterivanje, ali se slaže da su strukturni problemi sa kojima se zemlja suočava izuzetno složeni i da birači nisu spremni za potrebne promene.
Nemačka Bundesbanka u mesečnom ekonomskom izveštaju navodi da su se preduzeća relativno dobro nosila sa ekonomskim previranjima izazvanim prvo pandemijom, a zatim i energetskom krizom.
Međutim, u izveštaju se kaže da postoji „jasna potreba da se preduzmu mere” kako bi se prilagodili promenama koje menjaju život, i dok kreatori politike povlače neke dobre poteze, napredak je spor.
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj, MMF, Evropska komisija, čak i Bundesbanka, predviđaju da će se nemačka ekonomija, jedina među zemljama G20, ove godine smanjiti i verovatno stagnirati u narednim godinama.
Prema prognozama MMF-a u sledećih pet godina nemačka ekonomija će rasti sporije nego u bilo kojoj drugoj zemlji G7, osim Italije. Ovo se odnosi i na Veliku Britaniju, koja se još uvek oporavlja od nepromišljenog ekonomskog plana Liz Trus i posledicama Bregzita.
Kako se globalna ekonomija udaljava od fosilnih goriva, a svet se deli na konkurentske i sve neprijateljskije geopolitičke trgovinske blokove, Nemačka se suočava sa ozbiljnijim strukturnim problemima nego ostale zemlje.
Glavne uzdanice nemačke privrede postale su njene najslabije tačke.
Nemačka prednost je u velikoj meri zasnovana na industrijskom uspehu, posebno na vodećoj poziciji Nemačke u automobilskoj, hemijskoj i mašinskoj industriji.
Sa skoro petinom nemačke privrede koja još uvek potiče od proizvodnje, ona je zajedno sa Japanom, na izuzetnoj poziciji među vodećim razvijenim zemljama gde ovaj udeo obično nije veći od 10 odsto.
Zemlja koja je nekada bila poznata po disciplini i tačnosti ustupila je mesto rastućoj sumnji u sebe, zastareloj infrastrukturi, glomaznoj birokratiji i nedovoljnom ulaganju u nove industrije, gde čak ni vozovi više ne idu na vreme.
„Slomljena Nemačka” je slika u ogledalu „Slomljene Britanije”, ali zato što Berlin još nije svestan razmera svojih problema, njegova situacija je još gora.
Nastavlja se pad nemačke privrede
Nemačka privreda će ove godine zabeležiti pad za 0,6 odsto, navodi se u najnovijoj zajedničkoj prognozi nemačkih ekonomskih instituta.
Kako je navedeno na sajtu Instituta za ekonomska istraživanja IFO iz Minhena, nemačka ekonomija je u padu već više od godinu dana. Nagli rast cena energenata tokom 2022. godine je prekinuo oporavak od pandemije, a visoka inflacija smanjuje kupovnu moć domaćinstava. Referentna kamatna stopa je porasla za više od četiri odsto, što je posebno pogodilo građevinsku industriju.
Ekonomski instituti prognoziraju da će nemačka privreda u 2024. godini zabeležiti rast od 1,3 odsto.
Ostavi komentar