Pandemija bolesti Covid-19 promenila je pristup korišćenju energije, bar za sada. No, da li će koronavirus uspeti, konačno, da okonča vladavinu uglja, ubedljivo najvećeg svetskog zagađivača?
Covid-19, koji je najveći deo sveta pogodio u prvoj polovini ove godine, ostavio je teške posledice na naše živote i psihu, ali je istovremeno vratio, i to ne u korporativnom ili reklamnom smislu, fokus na pitanja koja se tiču zaštite životne sredine.
Najpre, svi smo uživali u neobično čistom vazduhu i bistrom nebu. Naročito u Beogradu, koji je nemali broj puta bio najzagađeniji grad na svetu, prema jednom od vodećih svetskih sajtova koji objavljuju podatke o zagađenju vazduha, AirVisual.
No, s obzirom da neke fabrike u široj okolini Beograda ni u vreme vanrednog stanja nisu prestajale sa radom, bilo je dana tokom kojih se, takođe, teško disalo. Ali, bar smo skinuli sumnju sa vozača motornih vozila kao najvećih zagađivača u našem glavnom gradu, jer je u vreme karantina saobraćaj bio na minimumu.
Imajući u vidu da su mnoge firme širom sveta zatvorile svoja vrata, a njihovi zaposleni su radili od kuće, potražnja za energijom, posebno električnom, znatno se smanjila, ocenjuje BBC.
A to je, sa druge strane, otkrilo nešto veoma zanimljivo kada se radi o energetskoj industriji: suštinske nedostatke i slabe tačke uglja, goriva modernog sveta.
Poput oseke, Covid-19 je ogolio kako su “nejake” postale kompanije koje zarađuju od eksploatacije i prodaje najprljavijeg fosilnog goriva.
Da li će se tržište uglja ikada oporaviti?
Neki analitičari koji prate energetiku čak smatraju da se tržište uglja nikada više neće oporaviti od pandemije Covid-19.Britanska električna mreža, na primer, nije, do današnjeg dana, koristila ugalj za proizvodnju struje već 60 dana. To je najduži period od početka Industrijske revolucije, pre više od 200 godina.
Blago njima, jer je na pitanje novinara BBC, iz britanske električne mreže odgovoreno da ne očekuju da uskoro budu pokrenute termoelektrane na ugalj.
U SAD je, prvi put ove godine, potrošeno više energije iz obnovljivih izvora nego iz uglja, uprkos naporima predsednika Donalda Trampa da podrži finansijski termoelektrane. Ali, samo pre 10 godina, skoro polovina struje u SAD poticala je iz termoelektrana na ugalj.
Čak i u Indiji, jednoj od svetskih zemalja koje sve više koriste ugalj, potražnja je “dramatično” opala, što je dovelo do prvog pada u emisiji ugljen-dioksida u toj zemlji u poslednjih 37 godina. Rekli bismo da je neposredni uzrok svega toga – karantin, izazvan pandemijom Covid-19.
No, ono što je posebno bilo fascinantno za energetičare je da je ugalj, naposletku, “optužen” za pad potrošnje struje. I to je globalni fenomen.Prema Međunarodnoj energetskoj agenciji (IEA), u prvoj polovini ove godine i pandemije Covid-19 bili smo svedoci najvećeg pada u potrošnji uglja od Drugog svetskog rata.Samo oni koji su se oslanjali na obnovljive izvore energije, uspeli su da zadrže tlo pod nogama, rekao je izvršni direktor IEA, Fatih Birol.
Napajanje iz obnovljivih izvora energije je jeftinije od termoelektra
Ali, treba biti pošten, pa reći, da je trend smanjenja oslanjanja enegetike na ugalj počeo da dominira još pre koronavirusa. Prošle godine smo, prema statistici, imali najveći pad u svetu u proizvodnji struje iz termoelektrana na ugalj. I to ne zato što su ključnu ulogu imali borci za očuvanje životne sredine. Mada se ne može reći da ni oni nisu imali neku ulogu, ocenjuje BBC.
Ono što je ključno je to što ekonomisti nazivaju “krajnja cena”, odnosno različiti izvori energije.
Ideja je jednostavna: jednom kada napravite svoje elektrane, skuplje je pokretati i održavati one na fosilna goriva, nego one koje se oslanjaju na vetar, kišu ili sunce.I, trenutno, one koje se napajaju iz obnovljivih izvora energije su jeftinije od termoelektrana, i to iz godine u godinu.
Ostavi komentar