Da li Evropi preti nestašica hrane?

Pandemija koronavirusa, rat u Ukrajini, suša, prekidi saobraćaja na pomorskim rutama poremetili su lance snabdevanja i doveli do skoka cena

Vremenske nepogode i ubrzane klimatske promene redovno pogađaju poljoprivrednike, umanjuju prinose i prihode što je Evropu u 2022. godine koštalo više od 50 milijardi evra.

Vremenski fenomeni El Ninjo i La Ninja uticali su na proizvodnju soje u Latinskoj Americi, rat u Ukrajini je poremetila je tržište žitarica, Indonezija je zabranila isporuke palminog ulja u Evropu, a klima na području Mediterana sve više liči na pustinjsku.

U Briselu se pre dva meseca okupilo 60 zvaničnika Evropske unije, stručnjaka za bezbednost hrane, predstavnika industrije hrane, nekoliko novinara da bi dva dana razmatrali ovaj problem kako bi se Evropa na vreme pripremila za moguće izazove u snabdevanju hranom, piše Blumberg.

U to vreme, nekoliko ulica dalje nezadovoljni farmeri su protestvovali protiv poljoprivredne politike EU.

„Očekujte haos”, upozorava Pjotr Magnuzevski, naučni direktor Centra za sistemska rešenja iz Vroclava.

U protekle četiri godine više klimatskih, ekonomskih, političkih i drugih šokova uzdrmali su način uzgajanja, distribuciju i konzumiranja hrane, podseća Blumberg. Pandemija koronavirusa, ruska invazija na Ukrajinu i prekidi saobraćaja na ključnim pomorskim rutama poremetili su lance snabdevanja i doveli do skoka cena. Ekstremno i nestabilno vreme redovno ometa poljoprivredu.

Zbog svega ovoga zvaničnici se više ne pitaju kada bi kriza sa hranom mogla da nastupi, već sa koliko kriza se mogu nositi odjednom.

Evropa je jedan od najvećih svetskih dobavljača prehrambenih proizvoda, počev od žitarica i mlečnih proizvoda do svinjetine i maslinovog ulja.

U prosjeku 2021 godine samo 14 odsto potrošnje evropskih domaćinstva odlazilo je hranu, dao je u Nigeriji taj procenat 60 odsto a u Egiptu 40 procenata. Globalni indeks sigurnosti hrane evropske zemlje redovno označava kao najsigurnije na svetu.

Ali postoje pukotine. Vremenske i klimatske promene redovno pogađaju poljoprivrednike. Troškovi đubriva i energije potrebnih za useve i održavanje staklenika naglo su porasli posle ruske invazije na Ukrajinu.

Stvari bi se mogle dodatno da se zakomplikuje 2025. godine. Prema nekim scenarijima prehrambene krize o kojoj su zvaničnici iz Brisela raspravljali, pokazuju i uznemirujuće scene, od pljačkanja trgovina do nereda i sukoba sa policijom.

„Malo je vlada u Evropi spremno za upravljanje budućim prehrambenim krizama”, tvrdi Kris Hegadorn, američki diplomata koji je organizovao radionicu.

„Živimo u krizi posljednje tri godine. Krize će samo dolaziti sve brže i teže,” tvrdi i dodaje da još putno toga treba učiniti kako bi se sprečile teže posledice.