Evropska centralna banka (ECB) je nakon pet godina po prvi put smanjila kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena na nivo od 6,25 odsto, nakon čega se na isti potez odlučila i Narodna banka Srbije (NBS). Međutim, korisnici stambenih kredita u Srbiji i pored toga nemaju razloga za radost, pošto se očekuje da im rata od januara bude veća nego sada
Nije reč ni o kakvom paradoksu, jer bi logično bilo da im rata bude manja posle smanjenja referentne kamatne stope. Međutim, sobzirom na to da je NBS u oktobru 2023. godine odlučila da uvede ograničenje kamatne stope za stambene kredite, koji ističe u januaru naredne godine, očekuje se da rate za stambene kredite u Srbijitada ponovo porastu.
Rate dugoročnih kredita, vezanih za evro, rapidno su počele da rastu usled rasta euribora početkom 2022. Kako banke najčešće obračunavaju takve kamate po formuli određena marža plus šestomesečni euribor, tako je dužnicima od 2022. počela da raste i rata kredita. Naime, stopa šestomesečnog euribora je još od 2016. bila negativna, da bi, na primer, u avgustu 2023. (neposredno pre ograničenja) skočila na čak 3,95 odsto. Prevedeno u jezik brojki, ako je na primer u 2016. nekome kamata bila 3,65 plus šestomesečni euribor, onda je u decembru te godine iznosila 3,4 odsto. Kamata na isti kredit je u avgustu 2023, međutim, iznosila čak 7,6 odsto.
Dakle, za stambeni kredit od na primer 50.000 evra, koji je odobren na 30 godina, u prvom slučaju rata bi bila 155 evra, a u drugom slučaju čak 247 evra, odnosno 62 odsto više.
Prema trenutnoj situaciji i zamrznutoj kamatnoj stopi koju je odredila NBS (4,08 odsto), u tom slučaju rata istog kredita je nešto preko 168 evra. U slučaju kada bi danas to ograničenje bilo ukinuto, rata za isti kredit bila bi 240 evra zbog šestomesečnog euribora koji iznosi 3,689. Dakle, nešto manje nego što je bila pre zamrzavanja, ali opet daleko više nego po trenutnoj, ograničenoj kamatnoj stopi.
Nikola Stakić, profesor na univerzitetu Singidunum,u razgovoru za NIN ističe da se pod ovakvim okolnostima mogu naslutiti još dva smanjivanja referentne kamatne stope od po 25 baznih poena do kraja godine, iako ni to ne bi bilo dovoljno da rate za stambene kredite u Srbiji buduniže od januara.
“Ako ostanu ovakve okolnosti, očekujem nakon godišnjih odmora u septembru i kasnije još jednom do kraja godine, dva smanjivanja po 25 baznih poena. Sve drugo bi bilo iznenađenje za tržište, da li u pozitivnom ili negativnom smislu. Zavisi da li ECB bude češće ili ređe smanjivala, ili ne bude uopšte dalje smanjivala kamatne stope. To je pitanje od milion dolara, jer zavisi kakva budu geopolitička dešavanja, kako ona bude uticala na inflaciju i na ostale indikatore”, navodi Stakić.
Zbog toga Stakić nema dobru vest za korisnike kredita vezane za evro, jer on veruje da će rate biti više od naredne godine.
"Možemo da očekujemo jedan, eventualno dva smanjenjado kraja godine"
„Postoje tri kategorije administrativnih kamatnih stopa koje je NBS donosila, ali da kažemo da u najveću grupu spadaju korisnici kredita kojima je kamatna stopa negde malo iznad četiri odsto. Ako uzmete u obzir da su bankarske marže dva i po, do tri odsto, onda je pretpostavka da bi euribor trebalo da bude jedan i po ili jedan odsto, što je u ovom trenutku zaista jako malo verovatno. To bi značilo mnogo, mnogo više smanjenja. Verujem da ukoliko moratorijum ne bude produžen, rate će biti sigurno više nego što su trenutno. Ipak je dobro da su kamatne stope počele da padaju“, kaže on.
Stakić objašnjava da pored toga što je ovo dobra odluka, kamatne stope neće padati onom brzinom i intenzitetom kao što su rasle, imajući u vidu prirodu krize i kako se na nju delovalo.
“Pretpostavka je da će ECB dodatno smanjivati kamate, ukoliko se ne dese neke nepreviđene okolnosti koje bi mogle dalje da izazovu šokove po pitanju inflacije. Ono što je upitno jeste kakva će biti dinamika. Možda ćemo na sledećem sastanku, koji je za 4-5 nedelja, videti kakva će biti očitavanja po pitanju inflacije. Ne znači nužno da će se nastaviti u istom smeru, ali ono što tržišta predviđaju na bazi nekih indikatora koji postoje na finansijskom tržištu, jeste da možemo da očekujemo jedan, eventualno još dva smanjenja kamatnih stopa do kraja kalendarske godine“, navodi on uz komentar da je poslednja odluka bila očekivana od strane tržišta, kao i da je verovatno već inkorporirana u sama tržišna kretanja.
„Što se tiče naših dužnika ovde i svih onih koji koriste stambene kredite u Srbiji, to je više jedan dobar psihološki signal, a s obzirom da imamo moratorijum do kraja ove godine, da kažemo efektivno sada neće uticati. Ono što će biti bitno jeste koja će biti tržišna kamatna stopa na isteku godine, a imajući u vidu koji su iznosi administrativnih kamatnih stopa trenutno, četiri odsto ili malo više od toga, to bi pretpostavljalo da bi euribor morao značajno da padne da bi građani bili na istom nivou kao što su i sad, dokle traje ova administrativna zabrana, što je manje verovatno“, zaključuje Stakić.
„Niko ne može da kaže šta će doneti budućnost”
Prema rečima Dušana Uzelca, urednika portala Kamatica, nema nikakve koristi od toga da građani prate euribor, te da ga treba doživeti kao berzansku cenu.
„Niko ne može da kaže šta će doneti budućnost. Ima toliko parametara u računici. Drugačije se ponaša kredit koji je uzet pre godinu dana, od kredita koji je uzet pre deset godina. Odnos rate i kamate je drugačiji u toj rati i samim tim se i kamatna stopa drugačije manifestuje. Cela metrika treba da bude na strani onog ko plaća kredit“, navodi Uzelac i naglašava da su banke prodavnice novca, a ne institucije, zbog čega su tamo prodavci pre nego savetnici.
„Kada je euribor poskupeo, oni koji su otplaćivali kredit nisu ništa mogli da urade po tom pitanju, samo da se ljute. Ja bih voleo da je to drugačije, ali nema šaltera za žalbe, da kažete:’ Ja mislim da je to previše’. To je zamka bankarskih kredita gde ono što danas potpišete, potpisujete da ćete zapravo plaćati cenu koja bude aktuelna za deset godina. To se upravo desilo. Pre tri godine su bankari na sva zvona pričali da je jeftino, pa su ljudi kupovali kredite pod izgovorom da je euribor nizak, ali su se suočili sa time da je on visok i da nije jeftino, zato što u bankarstvu ima princip koji nema ni u jednoj industriji“, navodi on.
Kako kaže, postoje dve grupe ljudi o kojima ovde možemo da govorimo – oni kojima su krediti u otplati, i oni kojima se prodaju novi.
„Pitanje je kome će biti jeftinije, kome će banka da prodaje po nižoj kamati, jer onima kojima su već prodali, njih ni ne moraju ništa da pitaju. Njima se to po automatizmu koriguje u skladu sa euriborom. S tim što uredba do kraja godine važi za rast, ali ako krene da pada, kao što se sada dešava, tada se obračunava. To znači da je pogrešna pretpostavka da će to krenuti od prvog januara. To se već manifestuje, zato što je ograničen rast, ali ne i pad. Bilo bi nepošteno reći – sad ćemo da zamrznemo, pa ako padne, ništa“, ističe Uzelac.
Uzelac kaže da su sada najbolje prošli oni korisnici koji se nisu prezadužili, koji nisu žrtvovali zimovanje i letovanje zbog kredita i kome je otplata prosto tehnička stvar.
“Ipak, mi ne zarađujemo dovoljno da bi nam krediti bili tehnička životna stvar. To je momenat odluke, a ne spremnosti. Nikad niste spremni za kredit, možete samo da budete odlučni. Ako na taj način posmatrate, shvatićete da postoje neke stvari koje ne možemo da predvidimo”, zaključuje Uzelac.
Ostavi komentar