Bankarske turbulencije u Americi prošle nedelje uticale su na veći pad cene nafte na svetskim berzama. Barel na evropskom tržištu je oko 70 dolara, čak 30 dolara manje nego pre nekoliko meseci
O tome kakav je to signal za Srbiju,kakve cene treba očekivati na našem tržištu i da li će cene na pumpama biti još niže, za RTS je govorila Jelica Putniković, osnivač i glavni i odgovorni urednik portala Energija Balkana.
Na pad cene barela uticale su, između ostalog, bankarske turbulencije koje su se iz SAD prelile u Evropu, što je dovelo i do krize u Švajcarskoj, a svaki švajcarski građanin platiće deo tog ceha, kaže Jelica Putniković.
"To je najtužnije, na kraju se sve odrazi na standard samih grđana. Između ostalog, nafta je pojeftinila jer su kupci oprezniji, a ako je ponuda veća, cena pada. JP Morgan najavljuje da bi moglo doći i do kraha tržišta, nadamo se da nećemo osetiti na svojoj koži šta to znači. Svejedno je ako je nešto jeftino ako to ne možemo da kupimo", kaže Putnikovićeva.
Od prošlog petka, na našim pumpama, cene goriva su niže i to za četiri dinara kada je reč o evrodizelu i sada košta 190, i benzina za tri dinara i cena mu je 174 dinara za litar. I to je posledica pada cene sirove nafte.
"Nafta pojeftinjuje i to utiče na smanjenje cena goriva, videćemo da li će nastaviti sa primenom uredbe o kontroli cena za jednu vrstu benzina i dizela. Država je i smanjila akcize", rekla je Putnikovićeva.
Dodaje da se cena derivata određuje i prema kotaciji cena na berzama za derivate. "Evropa ima problem sa manjkom dizel goriva jer je prestala da ga uvozi zbog sankcija Rusiji, a dizel je neophodan u teretnom transportu i kod putničkih automobila", navodi Putnikovićeva.
Moglo bi da dođe do kraha malih biznisa
Na cenu nafte pored cene barela utiču i odnosi na deviznom tržištu i drugi faktori, a država od maloprodajne cene goriva uzima više od 50 odsto, kod dizela 60 odsto - za punjenje budžeta.
"Imamo razne takse i dodatke u ceni goriva, kao i u ceni električne energije gde takođe imamo akcizu, koju nemaju sve evropske zemlje. Mnogi veruju da bi derivati bili jefitniji ako bi se pustilo slobodno tržište, ali podsetiću da su se mali vlasnici benzinskih pumpi bunili zbog toga što im je država odredila maloprodajnu cenu, jer nemaju prostora da uspešno posluju i zarađuju i ako nastavi nafta da pojeftinjuje i država da kontroliše cenu, verujem da će doći, nažalost, do kraha nekih biznisa. Prvo stradaju mali igrači", rekla je Putnikovićeva.
A na pitanje da li bi građani mogli da dobiju bolju cenu, Putnikovićeva odgovara da to zavisi od rezultata trke među velikimam koji će gledati konkurenciju kako bi odredili cenu.
Šta zavisi od menadzmenta EPS-a i Srbijagasa, a šta od države
Komentarišući novi stendbaj aranžman sa MMF-om, koji je mnogo više obavezujući, a sklopljen je prošle jeseni kao zaštita od nove ekonomske krize i tiče se reforme javnih preduzeća u energetskom sektoru, Putnikovićeva je podsetila da država određuje cenu prirodnog gasa za privredu i građane, kao i struje.
"Stalno se ističe loše poslovanje EPS-a i Srbijagasa, ali da podsetimo - država određuje cenu prirodnog gasa za privredu i građane, kao i električne energije. Kao i mnoge evropske i svetske zemlje i Srbija je napravila prodor na slobodno tržište, ograničila cene. Očekuje se poskupljenje i gasa i struje, ali ako uvozite gas i nešto platite dva dinara i prodate je za dinar i po, morate biti u minusu, kakav god bio menadzment", rekla je Putnikovićeva.
Smatra dadržava treba da donese odluku da pomaže građanima i privredi, ali da paralelno radi na tome da se i EPS i Srbijagas pripreme za buduće godine, tako što će otvoriti nova gasna skladišta, onda ulagati u nove kapacitete kada je reč o električnoj energiji.
Ostavi komentar