Da li bi nedavni predlog štednje iz Beogradskih elektrana mogao da znači upravo ovo?
Moglo bi da se desi i da grejna sezona bude kraća odnosno umesto od 15. oktobra mogla bi da krene iza ovog datuma, ali i da se završi pre 15 aprila. Ta najava najviše i brine građani koji smatraju da je zbog sveopšte energetske krize, kratak put od predloga do odluke. Što se pak tiče propisane temperature ona je i sada u Beogradu i drugim gradovima 19 stepeni, međutim, obično se kreću na nivou od 22 do 23 stepena, a negde i više.
Sve u svemu JKP „Beogradske elektrane“ predložilo je 13 preporuka za smanjenje potrošnje u domaćinstvima, a da li će se usvojiti za sada je neizvesno. Ono što je izvesno, bar po mišljenju stručnjaka, to je da bi ove preporuke, ako bi postale zvanične mere, uvećale potrošnju drugog energenta, odnosno struje, za koju takođe se traži štednja jer je nema dovoljno. Zato je malo nejasno da li su ove preporuke “Beogradskih elektrana” uslovljene nedovoljnom količinom nabavljenog mazuta ili gasa ili su pak samo štih proba da bi se videla reakcija građana.
Ako je ovo drugo onda je jasno da, i pored toga što mora da se štede svi energenti, građani ne odobravaju da budu uskraćeni u zimskom periodu za uslugu koju plaćaju cele godine.
To potvrđuju i brojni negativni komentari nakon što je ovaj predlog ugledao svetlost dana odnosno objavljen u medijima, jer se samo redakciji “Blica” javilo više desetine građana, uglavnom onih koji imaju malu decu ili nekog u porodici ko je bolestan. Većina njih kaže da ako “Beograske elektarane” im smanje kvalitet grejanja, moraće to nadoknade strujom jer nemaju drugih tehničkih mogućnosti za druge energente.
- Imam bebu od šest meseci i ne postoji cena koju sam spremna da platim da bi joj obezbedila toplu postelju. Kada kažem cena, mislim da ako “Beogradske elektrane” smanje potrošnju energije u stanovima i pri tom dodatno i skrate grejnu sezonu, moraću da upotrebim druga grejna tela, grejalicu ili klimu za dogrevanje. To je logično jer ne želim da ugrozim zdravlje svog deteta. Pri tom malo je nejasno da mi se uskraćuje usluga koju plaćam cele godine. Razumem da mora da se štedi ali neke stvari moraju da se usklade na nivou države a ne da svako javno preduzeće predlaže svoje mere, koje nisu usklađene, a da građani plaćaju cenu tih njihove parcijalnih mera - kaže za “Blic Biznis” Beograđanka Jelena Vasić.
I Željko Marković ekspert za energetiku iz Dilojta smatra da mere štednje moraju da budu usklađene na nivou države.
- Mora se voditi računa da se ne ugroze domaćinstva. Jasno je da energenti moraju da se štede, ali treba se nađe model gde i kako jer ako se smanji temperatura u stanovima koja su priključena na daljinsko grejanje onda je jasno da će se za dogrevanje koristiti struja, koja je najeftiniji energent, jer mnogi od nas ne mogu da se odreknu svog komfora a i nemaju tehničkih mogućnosti za druga grejna tela - kaže Marković za “Blic Biznis”.
Za Gorana Papovića iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije nisu sporne mere štednje, ali je sporno to što nisu usaglašene i neke od njih traže i naknadne mere da se ne bi prekršila prava potrošača.
- Ne osporavam potrebu države da se uvedu mere štednje energije jer to svi rade u svetu. Naprotiv, to je neminovnost, ali moraju te mere da se sinhronizuju da ne bude da presipamo iz šupljeg u prazno. Naime, ako se neke od mera “Beogradskih elektrana” usvoje, sigurno će se uštedeti na gasu i mazutu ali će se uvećati potrošnja struje. Smatram da sve treba da se detaljno izanalizara i da ako su vremenski uslovi povoljni, onda sigurno treba smanjiti intezitet isporuke grejanja od strane elektrana. Kada je reč o skraćenju grejne sezone,onda bi morrao da se nađe modus da se građanima umanje računi jer u tom slučaju nemaju potpunu uslugu koja je utvrđena pa mogu da im se naruše njihov prava-objašnjava Papović za “Blic Biznis”.
Da podsetimo “Beogradske elektrane” su pre nekoliko dana u javnost izašle sa 13 predloga za štednju, koje da bi bile validne, mora da i usvoji Skupština grada.
Ostavi komentar