Krajem januara, u trenutku kada se za nedelju dana otopiljeno preko 490 miliona dolara na tržištu kriptovaluta, situacija je izgledala nadasve pesimistično
Pre samo 3 dana, ako posmatramo kretanje bitkoina, oko 16 sati tržište se povratilo na cene pre drastičnog pada i nastavilo je dalje da raste.
Kapitalizacija tržišta se danas oporavila na nivo od 2,12 biliona dolara. Bitkoinom se prema podacima sajta koingeko, u trenutku pisanja teksta trguje po ceni od 44.159 dolara (što je uvećanje od 13,7 odsto na nedeljnom nivou), dok se itirijum na berzama ceni na 3.194 dolara (uvećanje od čak 14,2 odsto na nedeljnom nivou).
Volatilnost cena na tržištu digitalnih dobara nije novost, i svaki pad vrednosti tržišta je propraćen oporavkom, ili ti korekcijom cena. Ipak, kako nas samo prošlogodišnje iskustvo uči, ove korekcije vrlo lako mogu da se pretvore u sveopšti zalet investitora koji se oslika sa basnoslovnim rastom vrednosti širom tržišta.
S'toga se postavlja pitanje, koliko je izvesno da ćemo i ove godine svedočiti drastičnom rastu vrednosti kriptovaluta?
"Vrlo je moguće"
Poznavaoci prilika na tržištu kriptovaluta ističu da se pored osnovnog mehanizma ponude i potražnje, kretanje cena kriptovaluta ide u taktu sa svim ekonomskim promenama i dešavanjima.
- Obzirom da je adopcija, razvoj i regulisanje kriptovaluta trenutno u najvećem trendu od njihovog nastanka, a tradicionalna monetarna ekonomija u ne tako zavidnom položaju, vrlo je moguće da ćemo i 2022. godine videti veliki rast vrednosti kriptovaluta. Ako se na grafik cene gleda od njihovog nastanka, do danas, deluje da su kriptovalute u konstantnom rastu, kaže za "Blic Biznis" Igor Mirković iz kripto-menjačnice ECD.
On ističe da su gotovo svi neophodni uslovi za rast vrednosti digitalnih dobara tu, i da tržište od realnog rasta deli samo realizacija kupovina, tj. potvrda trenda.
- U opticaju na berzama je sve manji broj raspoloživih kriptovaluta za prodaju, dok se količine novca i stabilnih novčića povećavaju. Velike svetske ekonomije rade na pravnoj regulaciji kriptovaluta, ulažu u njihovo rudarenje i podržavaju blokčejn projekte raznih namena jer u njima vide ne samo dobru investicionu priliku već i prekretnicu koja bi dovela do kvalitetnijeg uređenja novca, robe, energije i društva, tvrdi Mirković.
On napominje da postoji još jedna stvar, koja kada bi se ostvarila bi dodatno pogurao tržište ka trendu rasta i dodavanje bitkoin ETF (tj. exchange-traded fund je korpa hartija od vrednosti, na primer akcija koje obično prate bazne indekse, ali mogu biti koncipirani na bilo kom drugom sektoru, u ovom slučaju kripto).
- To bi omogućilo trgovinu Bitcoin-a među najvećim kapitalistima (velikim investicionim fondovima) pod potpunom pravnom regulativom što je po američkim standardima osnovni i najbitniji aspekt, objašnjava on.
Situacija, doduše, nije idealna, i postoje stvari koje bi mogle očekivani rast da spreče.
- Faktor koji nije povoljan su česte diskusije o zabrani rudarenja zbog njegovog uticaja na životnu sredinu. Mnogi smatraju da podizanje kamatnih stopa takođe može biti nepovoljno za kriptovalute, dodaje Mirković.
Osvrnuvši se i na pad zabeležen krajem januara ove godine Mirković ističe da je tu ključna bio promenljiv stav Rusije prema rudarenju i kriptovalutama generalno.
- Najava ruske centralne banke da ne podržava upotrebu kriptovaluta i njihovo rudarenje, uzrokovala je veliku rasprodaju bitkoina koji je sa sobom povukao celo tržište ka dole. Nakon konsultacija i dogovora, centralna banka je ipak promenila svoje stavove. Sa druge strane, ta vest ispraćena je i sa brojnim pozitivnim stavovima o kriptu sa američkog kontineta koji bez predomišljaja nastoji da bude novo utočište za sve kripto-projekte, vlasnike kriptovaluta i rudare, nastavlja.
On je istakao i zanimljivu perspektivu posmatranja ne pređašnja, ali i na buduća dešavanja na tržištu kriptovaluta.
- Vrlo je interesantno kretanje tržišta kriptovaluta usled pada vrednosti akcija kompanije Meta, bivšeg Fejsbuka, jer su kriptovalute iz "Metavers" kategorije koje su namenjene razvoju virtuelne stvarnosti, vrednosno skočile uzrokovane stavom investitora da bi decentralizovane platforme virtualne stvarnosti mogle da budu lideri u ovoj oblasti a ne Meta, kaže Mirković i dodaje da sve bitne promene koje se dese u digitalnom sektoru (digitalne finansije, marketing, društvene mreže, platni prometi, serveri itd.) imaju uticaj na tržište kriptovaluta.
- Upravo se na kripto-tržištu nalazi ekosistem koji dopunjuje i poboljšava upravo te industrije. Bitkoin kao kriptovaluta sa najvećom tržišnom dominacijom u takvoj mreži proizvoda i projekata potvrđuje onu tezu o digitalnom zlatu, kao i činjenica da veliki broj tehnoloških kompanija (pa i iz S&P 500 indeksa) sada drže Bitkoin kao imovinu na svojim računima, zaključuje on.
Ostavi komentar