Rade li Nemci premalo? Sada se raspravlja i o radnoj nedelji od četiri dana, iako nemačkoj privredi preti recesija, a u mnogim oblastima nedostaje stručna radna snaga
Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) Nemci rade manje negi ljudi u drugim zemljama. U Nemačkoj se 2021. godine prosečno radilo 1349 sati, dok je prosek OECD-a bio 1716 sati godišnje. Grci, na primer, rade 1872 sata godišnje, a Meksikanci 2128 sati. Nije li onda bolje da Nemci rade više?
Nije tako kao što izgleda
Ipak, ne treba žuriti sa zaključkom da su Nemci lenji. Ove brojke nisu pogodne za upoređivanje zemalja. Podaci su sakupljani po nacionalnim metodologijama, i ne potiču čak ni iz iste godine. Strčnjak za tržište rada Enco Veber kaže da su korišćene razne vrste izvora, pa i ankete. On dodaje da odgovori onda zavise od toga kako se pita i kojim redosledom. “Ni to šta ljudi u različitim zemljama posmatraju kao radno vreme nije uvek isto”, kaže Veber.
Između ostalog, u Nemačkoj radi mnogo više žena nego u brojnim drugim zemljama, a svaka druga ne radi puno radno vreme. Pošto se to u statistikama koje je prikupljala Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj ne vidi, prosečno radno vreme u Nemačkoj se smanjuje. Veber kaže da je onda jasno da se u Nemačkoj ne radi manje, a podaci mogu da posluže kao polazna tačka za diskusiju o poboljšanju radnog vremena žena.
Koliko se efektivno radi?
Naravno, odlučujuće nije to koliko vremena ljudi provedu na poslu, već koliko posla obave za to vreme. Veber smatra da bi nastala sasvim drukčija tabela, ako bi se merila produktivnost rada. On međutim dodaje da se Nemci „odavno nisu baš proslavili i u produktivnosti“ dodajući da je ove godine čak došlo do pada produktivnosti. Uzrok je u krizi snabdevanja energentima, pa je opao obim proizvodnje za isto radno vreme. Preduzeća su htela da zadrže svoju stručnu radnu snagu, jer se teško dolazi do nje, i kada nije bilo dovoljno posla.
Još jedan razlog za ovakav trend u oblasti produktivnosti jeste veliki sektor niskih dohodaka koji je nastao u Nemačkoj u prethodnih nekoliko godina. A u toj oblasti produktivnost nije posebno velika.
Četvorodnevna radna nedelja za porast produktivnosti?
Zagovornici četvorodnevne radne nedelje kažu da nedostatak stručnjaka znači i manju produktivnost, a uvođenje četvorodnevne radne nedelje bi moglo pomoći da poraste radna motivacija, što bi dovelo do povećanja produktivnosti. Osim toga, taj model bi bio atraktivan za stručnjake koji nisu spremni da rade celu nedelju. Time bi se smanjio nedostatak stručne radne snage.
Dobrotvorna organizacija 4 Day Week Global (4DWG) od 2019. organizuje pilot-programe u Velikoj Britaniji, Južnoj Africi, Irskoj, Australiji i Sjedinjenim Američkim Državama. Učestvovalo je više od 500 preduzeća. Rezultati izgleda potvrđuju pozitivne efekte.
Prema anketama koje su sindikati u Nemačkoj sproveli kod zaposlenih 73 odsto ljudi koji rade puno radno vreme zagovaraju četvorodnevnu radnu nedelju za istu platu. Kada bi se proporcionalno smanjila plata, onda na zagovornike ovog koncepta otpada samo osam odsto. A 17 odsto zaposlenih ne želi da radi dan manje u nedelji.
Pilot-istraživanja nisu reprezentativna
U Nemačkoj se preduzeća mogu prijaviti na konkurs kod jedne konsultantske kuće koja sarađuje sa nevladinom organizacijom 4DWG, ako žele da na šest meseci uvedu četvorodnevnu radnu nedelju. Enco Veber je sumnjičav prema takvim dosadašnjim projektima, pošto se na konkurs prijavljuju samo firme koje procenjuju da im odgovara ovakav koncept. Rezultati onda nisu reprezentativni za celokupnu privredu.
Veber kaže da se u sklopu uvođenja četvorodnevne radne nedelje menjaju i procesi i organizacija firme, pa je možda baš to, a ne skraćivanje radnog vremena, uzrok porasta produktivnosti. On dodaje da je zgušnjavanje posla u kraćem radnom vremenu vrlo verovatno, pa socijalni kontakti i kreativnost bivaju zanemareni, što ne može da se vidi za samo šest meseci.
Holger Šefer sa Instituta nemačke privrede, koji je blizak udruženjima poslodavaca, takođe smatra da bi ovakva radna nedelja bila kontraproduktivna. On tvrdi da ništa ne ukazuje na to da bi na taj način bitno porasla produktivnost. “Smanjenje radne nedelje sa pet na četiri radna dana jeste smanjnje radnog vremena za 20 odsto. Da bi se nadoknadio pad proizvodnje produktivnost po radnom satu bi morala da poraste za 25 odsto“. On smatra da je to utopija.
Radna nedelja od X dana
U oblasti zanatstva pokazuje se da bi četvorodnevna radna nedelja zaista imala smisla. Predsednik Centralnog saveza nemačkog zanatstva Jerg Ditrih smatra da bi ovakvo radno vreme povećalo atraktivnost branše za stručnu radnu snagu, ali da to ne može da funkcioniše u svim slučajevima. Zato on kaže da zakonska obaveza uvođenja četvorodnevne radne nedelje nikome ne bi pomogla, a donela bi povećanje birokratske procedure.
I Enco Veber se zalaže za individualna rešenja, a ne za zakonsku obavezu. On svoj koncept naziva nedelja od X dana. U nemačkom Savezu srednjih preduzeća se takođe zalažu za individualne dogovore između firme i zaposlenog, a odbijaju smanjnje radne nedelje za istu platu.
Uprkos ovim argumentima, Knut Gisler kao prvi čovek Industrijskog sindikata Metal zadužen za severoistok Nemačke namerava da u naredni krug pregovora sa poslodavcima unese i zahtev za uvođenje četvorodnevne radne nedelje uz zadržavanje nivoa plata.
Ostavi komentar