Evropska centralna banka trenutno pravi predah u podizanju kamatnih stopa, a nova odluka o kamatnim stopama očekuje se polovinom decembra
U međuvremenu, prisutna su očekivanja da će od septembra iduće godine krenuti sa "popuštanjem" monetarne politike. Međutim, ekonomisti Goldman Saksa predvideli su da će Evropska centralna banka da snizi kamatne stope u drugom, umesto u trećem kvartalu sledeće godine. Postavlja se pitanje koliko je to predviđanje realno s obzirom na i dalje prisutne globalne rizike i inflaciju, kao i da li bi tu politiku počele da slede i ostale centralne banke.
Stručnjaci su oprezni i navode da je to samo prognoza u zoni spekulacije, jer je takozvana restriktivna monetarna politika rezultat svih globalnih rizika i inflacije, a "najava najave" o mogućem snižavanju kamatnih stopa "neka izabrana optimistična prognoza".
Svakako će nagoveštaj početka snižavanja kamatnih stopa biti dobra vest za korisnike kredita, odnosno i za građane i za firme.
Zoran Grubišić sa Beogradske bankarske akademije kaže za Euronews Srbija da je predviđanje da će Evropska centralna banka da snizi kamatne stope u drugom, umesto u trećem kvartalu sledeće godinesamo prognoza i procena data na osnovu "prolaznog vremena i očekivanja".
"To je prognoza, puno je globalnih rizika danas u svetu i inflacija protiv koje se bori Evropska centralna banka i sve druge centralne banke sa podizanjem kamatnih stopa i njihovim držanjem na visokom novu, ta takozvana restriktivna monetarna politika je rezultat svih tih neizvesnosti. Tu možemo svi da postavimo neki znak pitanja - da li će to stvarno biti", rekao je Grubišić.
Dušan Uzelac sa portala Kamatica kaže za Euronews Srbija da ukoliko bi se zadovoljili uslovi u evrozoni po pitanju snižavanja kamatnih stopa, to bi se reflektovalo i na Srbiju.
On je rekao da su sve banke koje posluju u Srbiji dominantno evropske banke koje mogu da "pomeranje" kamatnih stopa presele, odnosno preslikaju na svoje poslovanje, pa samim tim da se te eventualno niže kamatne stope onda reflektuje i na niže cene kredita.
"Iako smo mi deo tog evropskog finansijskog tržišta, mi imamo svoju nezavisnu centralnu banku i drugu valutu u odnosu na njih. Ono što oni gledaju nisu isti indikatori za NBS, ali svakako smo u istoj plimi i oseci, jer finansijska plima i oseka ne mogu da budu drugačije od naše. U tom smislu očekujem da, ukoliko se zadovolje uslovi i u EU, odnosno evrozoni po pitanju snižavanja kamatnih stopa, to će da se reflektuje i na nas", rekao je Uzelac.
Šta je realno očekivati
Grubišić je naveo da ako se pođe od pretpostavke da bi snižavanje kamatnh stopa moglo da se desi u drugom umesto u trećem kvartalu 2024. godine, ono što realno može da se očekuje jeste da kada Evropska centralna banka "povuče nogu" i kada dođe do preokreta u vođenju monetarne politike nakon već skoro dve godine podizanja kamatnih stopa i njihovog držanja na visokom nivou, odnosno kada krene da ih obara, to neće da bude baš tako brzo i odjednom, kao što nije bilo takvo ni njihovo podizanje.
On je rekao da Narodna banka Srbije prati poteze Evropske centralne banke, kao i svi oni koji su "eurizovani" i imaju značajan spoljnotrgovinski promet sa evrozonom.
"Našoj centralnoj banci je Evropska centralna banka mnogo značajnija nego recimo nekim drugim bankama u svetu koje su više okrenute ka američkom FED-u. Za očekivati je da ako Evropska centralna banka spusti kamatne stope, doći će onda do spuštanja kamatnih stopa paralelno i takvih centralnih banaka kao što je naša, pretežno u Evropi gde je živa razmena u evrima", kaže Grubišić.
To će onda, dodaje on, postati dobra vest za korisnike kredita bilo oni koji su uzeli evroindeksirane kredite, pa će imati direktne benefite od spuštanja kamatnih stopa Evropske centralne banke, bilo one u dinarima, jer će i NBS krenuti brzo da spušta kamatnu stopu pa će i oni da pojeftine.
"To će tada biti dobra vest i to je taj preokret koji željno očekuju svi koji su se zadužili, ne samo fizička nego i pravna lica i firme", naveo je Grubišić.
On je, međutim, rekao da svi treba da postave znak pitanja u vezi sa visokim globalnim rizicima i neizvesnostima na tržištima.
U tom smislu naveo je primer nafte gde imamo nove vesti oko dedolarizacijei oko smanjenja ponude nafte što je troškovni pritisak na inflaciju.Grubišić objašnjava da je sve više sinhronizacije unutar zemalja OPEK-a i njihova sinergija se pojačala zbog svih globalnih događaja.
"Ako cena nafte ponovo bude pretila da raste, to je gobalni proizvod koji ni Goldman Saks ne može u projekciji da predvidi kako će se kretati, a dosta utiče na inflaciju i na onda posledično kretanje kamatnih stopa centralnih banaka, to je jedan veliki rizik. To je prosto projekcija, ne bi smeo niko ko donosi odluke da uzme kao zdravo za gotovo tu projekciju i očekivanjekao nešto izvesno. To bi bilo preuzimanje velikog rizika", kaže Grubišić.
Uzelac smatra da niže kamatne stope centralnih banaka svakako donose niže kamatne stope klijentima, ali da je pitanje kakvom dinamikom.
Ako se ostvare prognoze o kamatnim stopama, Uzelac navodi da će to svakako biti dobra vest za korisnike kredita, ali da je "najava najave" da će se to desiti možda neka izabrana optimistična prognoza.
"Ako neko može da kaže kako će izgledati proleće sledeće godine , da li će biti nekih novih sukoba što ekonomskih, što trgovinskih, što ratnih, onda bi moglo sa većom sigurnošću da se prognozira.Niže kamatne stope centralnih banaka svakako donose niže kamatne stope klijentima, nekada to ne prati baš tu dinamiku. To je slično kao i kod cene nafte. Kada padne cena nafte ne desi se baš da odmah sutradan padne i cena benzina i derivata na pumpama", naveo je Uzelac.
Ostavi komentar