U poslednjih nekoliko godina došlo je do značajnog rasta cene poljoprivrednog zemljišta u Srbiji. Neki ulažu u poljoprivredno zemljište kao u sredstvo za proizvodnju, jer se bave poljoprivredom, a drugi ga posmatraju kao investicionu klasu nekretnina na kojoj se može dobro zaraditi bez većih rizika, navedeno je na sajtu SEECAP
Jedna od glavnih ekonomskih i izvoznih potencijala Srbije je proizvodnja i izvoz hrane. Srbija ima umerenu kontinentalnu klimu, kvalitetno zemljište i odlične druge uslove za proizvodnju i izvoz hrane. U poslednjih desetak godina primarna i sekundarna proizvodnja hrane beleži oporavak i kontinuirani rast. U poslednje dve godina rast izvoza srpske poljoprivrede je povećan za 50%. U 2020. vrednost izvoza hrane je bio US$4,2 milijarde.
Posle više od 30 godina Srbija je ponovo počela da izvozi hranu u UAE, Bahrein, Indiju i Kinu. Izvesno je da će se tokom 2021. taj trend nastaviti i da se otvaraju nova tržišta poput Vijetnama i Indonezije. Sa najavljenim investicijama u transportnu infrastrukturu-rečnu, železničku i vazdušnu i multi modalne pretovarne kapacitete za kontejnerske i rasute terete, izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda iz Srbije će biti ne samo lakši nego i jeftiniji.
Ovo sve je uticalo do povećanog interesovanja za investicije u poljoprivredu i povećane potražnje poljoprivrednog zemljišta. Povećana potražnja je dovela do kontinuiranog rasta cene ove klase imovine.
Cene poljoprivrednog zemljišta
Prema najnovijem izveštaju Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) o kretanju cena nekretnina u 2020., prosečan rast cena poljoprivrednog zemljišta u prethodne tri godine se kretao 6-10%.
Prosečna cena poljoprivrednog zemljišta u Srbiji u 2020. iznosila je 6.600 EUR po hektaru. Najskuplje je poljoprivredno zemljište u blizini velikih gradova. Tako u Petrovaradinu pored Novog Sada i u Šimanovcima pored Beograda registrovane su transakcione cene od 1,1 miliona EUR po hektaru. To su ekstremne vrednosti i za manje parcele koje su strateški locirane pored nekih industrijskih kapaciteta, infrastrukturno su opremljene i povezane i koje će verovatno biti konvertovane u industrijsko zemljište, navedeno je na sajtu.
Trend rasta cene beleže i obične oranice širom Srbije. Prema podacima RGZ cene poljoprivrednog zemljišta konstantno rastu i kreću se od nekoliko stotina evra za hektar do nekoliko desetina hiljada evra.
Šumadija i Zapadna Srbija - 400 do 25.000 EUR
Beogradski region - 2.000 do 20.300 EUR
Sremski okrug - 1.500 do 27.500 EUR
Južnobanatski okrug - 400 do 20.050 EUR
Zapadnobački, Srednjobanatski, Severnobanatski i Bački okrug - 1.000 do 18.000 EUR
Južna i Istočna Srbija - 250 do 20.400 EUR
Južnobački okrug - 2.000 do 31.000 EUR
Najveće investicije su na području Vojvodine gde se i nalaze najbolji uslovi za veliku proizvodnju u oblasti ratarstva, povrtarstva ili voćarstva.
Cene poljoprivrednog zemljišta će nastaviti da raste i u narednim godinama iz najmanje četiri razloga:
- poljoprivredno zemljište je ograničeni resurs;
- hrana će nastaviti da poskupljuje što utiče na poskupljenje poljoprivrednog zemljišta;
- ogromna količina novca se ulaže u poljoprivredno zemljište od strane individualnih i institucionalnih investitora
- Kina uvozi sve veću količinu hrane.
Investitori koji žele da diversifikuju svoj investicioni portfolio bi mogli da razmotre da u taj portfolio uvrste i poljoprivredno zemljište, ako to već nisu uradili.
Ostavi komentar