U poslednjih nekoliko godina došlo je do značajnog rasta cene poljoprivrednog zemljišta u Srbiji. Neki ulažu u poljoprivredno zemljište kao u sredstvo za proizvodnju, jer se bave poljoprivredom, a drugi ga posmatraju kao investicionu klasu nekretnina na kojoj se može dobro zaraditi bez većih rizika, navedeno je na sajtu SEECAP
Jedna od glavnih ekonomskih i izvoznih potencijala Srbije je proizvodnja i izvoz hrane. Srbija ima umerenu kontinentalnu klimu, kvalitetno zemljište i odlične druge uslove za proizvodnju i izvoz hrane. U poslednjih desetak godina primarna i sekundarna proizvodnja hrane beleži oporavak i kontinuirani rast. U poslednje dve godina rast izvoza srpske poljoprivrede je povećan za 50%. U 2020. vrednost izvoza hrane je bio US$4,2 milijarde.
Posle više od 30 godina Srbija je ponovo počela da izvozi hranu u UAE, Bahrein, Indiju i Kinu. Izvesno je da će se tokom 2021. taj trend nastaviti i da se otvaraju nova tržišta poput Vijetnama i Indonezije. Sa najavljenim investicijama u transportnu infrastrukturu-rečnu, železničku i vazdušnu i multi modalne pretovarne kapacitete za kontejnerske i rasute terete, izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda iz Srbije će biti ne samo lakši nego i jeftiniji.
Ovo sve je uticalo do povećanog interesovanja za investicije u poljoprivredu i povećane potražnje poljoprivrednog zemljišta. Povećana potražnja je dovela do kontinuiranog rasta cene ove klase imovine.
PITAJ BESPLATNI KAMATICA SAVETNIK KOJI JE KREDIT NAJBOLJI ZA TEBE
Cene poljoprivrednog zemljišta
Prema najnovijem izveštaju Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) o kretanju cena nekretnina u 2020., prosečan rast cena poljoprivrednog zemljišta u prethodne tri godine se kretao 6-10%.
Prosečna cena poljoprivrednog zemljišta u Srbiji u 2020. iznosila je 6.600 EUR po hektaru. Najskuplje je poljoprivredno zemljište u blizini velikih gradova. Tako u Petrovaradinu pored Novog Sada i u Šimanovcima pored Beograda registrovane su transakcione cene od 1,1 miliona EUR po hektaru. To su ekstremne vrednosti i za manje parcele koje su strateški locirane pored nekih industrijskih kapaciteta, infrastrukturno su opremljene i povezane i koje će verovatno biti konvertovane u industrijsko zemljište, navedeno je na sajtu.
Trend rasta cene beleže i obične oranice širom Srbije. Prema podacima RGZ cene poljoprivrednog zemljišta konstantno rastu i kreću se od nekoliko stotina evra za hektar do nekoliko desetina hiljada evra.
Šumadija i Zapadna Srbija - 400 do 25.000 EUR
Beogradski region - 2.000 do 20.300 EUR
Sremski okrug - 1.500 do 27.500 EUR
Južnobanatski okrug - 400 do 20.050 EUR
Zapadnobački, Srednjobanatski, Severnobanatski i Bački okrug - 1.000 do 18.000 EUR
Južna i Istočna Srbija - 250 do 20.400 EUR
Južnobački okrug - 2.000 do 31.000 EUR
Najveće investicije su na području Vojvodine gde se i nalaze najbolji uslovi za veliku proizvodnju u oblasti ratarstva, povrtarstva ili voćarstva.
Cene poljoprivrednog zemljišta će nastaviti da raste i u narednim godinama iz najmanje četiri razloga:
- poljoprivredno zemljište je ograničeni resurs;
- hrana će nastaviti da poskupljuje što utiče na poskupljenje poljoprivrednog zemljišta;
- ogromna količina novca se ulaže u poljoprivredno zemljište od strane individualnih i institucionalnih investitora
- Kina uvozi sve veću količinu hrane.
Investitori koji žele da diversifikuju svoj investicioni portfolio bi mogli da razmotre da u taj portfolio uvrste i poljoprivredno zemljište, ako to već nisu uradili.
Ostavi komentar