Cene ne divljaju samo u Srbiji – i u komšijskoj Crnoj Gori inflacija je dvocifrena. Zato je crnogorska Vlada rešila da se uhvati ukoštac sa poskupljenjima, i to tako što će, u saradnji sa marketima, da kreira “antiinflacionu korpu”, odnosno da ograniči cene 25 proizvoda
Ekonomisti iz Srbije su sigurni da je u pitanju marketinška mera, te da bi ona mogla da se uvede i u Srbiji, ali su podeljeni u tome da li će ona zapravo da donese željene rezultate.
U susednoj Crnoj Gori, u kojoj je februarska inflacija iznosila 15,1 odsto, Ministarstvo ekonomskog razvoja i šest trgovinskih lanaca postigli su dogovor – kreirali su program “Stop inflaciji”, koji u praksi znači da će kupci u marketima moći da nađu antiinflacione korpe, u kojima će se nalaziti barem jedan od 25 osnovnih artikala, čije su cene ograničene.
Ministarstvo je odarbalo 25 proizvoda koji ulaze u ovu korpu, ali trgovci mogu sami da odluče na koje od njih će primeniti meru koja u praksi ograničava trgovačku maržu na maksimalnih pet odsto.
U tih 25 proizvoda spadaju osnovni proizvodi poput jaja, krompira, pirinča i pasulja, mlečni proizvodi odnosno mladi i tvrdi sir, mleko jogurt, a tu su i piletina, dve vrste suhomesnatih proizvoda i sardina. Ostali prehrambeni proizvodi čija je marža ograničena su mlečna čokolada, kafa, sokovi, konzervisano povrće i hrana za bebe. U korpu su uključeni i proizvodi za higijenu – pelene, ulošci, šamponi i deterdženti za pranje veša. U ovaj program nisu uključeni ulje, brašno, so i šećer jer su njihove cene već ograničene.
U Srbiji su takođe ograničene cene određenih proizvoda. To su ulje, brašno i šećer. Tokom prethodne godine ni cena mleka nije mogla da raste, a donedavno isti je slučaj bio i sa pojedinim vrstama svinjskog i pilećeg mesa. Međutim, ključna razlika između mera u Crnoj Gori i Srbiji je to što su komšije trgovci dobrovoljno pristali na ovo, dok je Srbima to nametnuto.
Kako za “Novu” objašnjava ekonomista Saša Đogović, ova mera može da izazove “andol efekat”, ali nije dugoročno rešenje. Prema njegovom mišljenju, ovo je pokušaj da se marketinškim “trikovima” spreči divljanje cena.
“Crna Gora ima još jedan problem, a to je što oni uglavnom uvoze hranu iz Srbije ili nekih drugih država, pa su oni opterećeniji od nas i više zavise od cena iz uvoza”, kaže Đogović.
S druge strane, naš sagovornik smatra da bi robne rezerve predstavljale jedno od najboljih rešenja.
“Njihova država treba da napravi robne rezerve, pa onda da sa tim proizvodima konkuriše kod trgovaca. Na taj način, proizvodi bi na rafovima bili jeftiniji nego što su sada”, kaže Đogović.
Da je ovo marketinška mera smatra i profesor Ekonomskog fakulteta dr Ljubodrag Savić. Međutim, on ipak misli da ona može da donese rezultate.
“Za crnogorske markete ovo je besplatna reklama, ali ona koja se uvlači pod kožu neosetno, nije agresivna kampanja. Oni će biti prepoznati kao socijalno odgovorni. Kupci će birati da kupuju u tim prodavnicama zbog nižih cena, a pomisliće i kako se konačno javio trgovac koji konačno razume da je ljudima teško. To je glavni motiv, privući ljude, što može da donese željene rezultate”, objašnjava Savić.
Da li bi ova mera mogla da zaživi u Srbiji?
Crna Gora nije jedina država koja je uvela ovu meru. Pre nekoliko nedelja, isto je uradila i Francuska. Stoga se prirodno nameće pitanje – da li ovako nešto može da zaživi u Srbiji. Đogović je jasan – može, ali je kakav bi to uticaj imalo na smanjenje inflacije.
“U Privrednoj komori može da se održi sastanak sa predstavnicima predstavnicima vodećih lanaca, da se napravi kampanja ovog tipa”, objašnjava on.
Profesor Savić kaže da mu je teško da pretpostavi da li bi domaći trgovci bili raspoloženi na ovakav korak, ali dodaje da ga ne bi iznenadilo da nekome padne na pamet da se ova mera realizuje i u Srbiji.
Šta će biti sa inflacijom u Srbiji?
U razgovoru za “Novu”, Đogović dodaje da očekuje da će visoka inflacija u Srbiji trajati duže. Prema njegovim očekivanjima, tek u drugoj polovini godine ona može da se spusti, ali će i dalje biti dvocifrena.
“Tada će se smanjiti apetiti aždaje-inflacije, tako da će situacija biti ‘prihvatljivija’ nego sad”, zaključuje on.
Ostavi komentar