Alibaba, pet godina mlađi od Amazona, je od osnivanja više funkcionisao kao veleprodajni kanal i tek se kasnije okrenuo pojedinačnim kupcima
Ali, situacija ipak nije tako jednostavna i pogleda li se malo detaljnije može se videti da pomenuti velikani imaju brojne manje konkurente koji u poslednje vreme beleže impresivne stope rasta i šire se na tržištima uglavnom van dohvata Amazona ili Alibabe.
Britanski The Economist, kako prenosi tPortal, izdvojio je nekoliko takvih kompanija koje su u snažnom porastu i koje jednim delom imitiraju poslovnu strategiju Amazona ali drugim delom vode svoju politiku koja je ponekad upravo razlog njihovog uspeha nauštrb Amazona.
Mada čvrsto drži poziciju vodećeg globalnog trgovca, Amazon.com je ustvari najviše vezan za severnoameričko i zapadnoevropsko tržište.
Na ostatku globusa prisutan je sporadično, a razlog je prilično jednostavan.
U svom razvoju Amazon.com se oslanjao na postojeću infrastrukturu – sigurnu poštansku dostavu i kartični platni promet. Već i malim korakom izvan razvijenih zapadnih tržišta stiže se u države gde često ne postoji pouzdana poštanska dostava ili je kartično plaćanje nepoznanica.
Bolje snalaženje u lokalnim uslovima tako je dovelo do pokretanja mnogih manjih trgovačkih platformi koje uspešnije funkcionišu i prate razvoj drugih tržišta.
Jedna od najpoznatijih takvih kompanija je indijski Flipkart. Potencijalno tržište veće od milijardu ljudi bilo je izazov za osnivače koji su 2007. pokrenuli kompaniju.
Deset godina kasnije kompanija koja je, slično kao i Amazon, počela prodajom knjiga držala je 40 odsto indijskog tržišta e-trgovine.
Lani je potencijal prepoznao američki div Walmart koji je, Amazonu pred nosom, za 16 milijardi dolara preuzeo tri četvrtine vlasništva u Flipkartu.
Slična priča pratila je i Souq.com, internet trgovačku platformu osnovanu 2005. u Ujedinjenim Arapskim Emiratima koja se nakon toga brzo proširila bliskoistočnim tržištem. Uspeh je prepoznao i Amazon koji je pre dve i po godine za više od pola milijarde dolara preuzeo Souq.
Osim spomenutih, u drugim delovima sveta posluju i lokalni trgovci koji su i dalje nezavisni od trgovačkih divova. Jedan od njih je MercadoLibre, trgovačka platforma koju održava kompanija sa sedištem u Argentini. MercadoLibre uspešno dominira na tržištima 18 država Latinske Amerike.
S druge strane Atlantskog okeana, u Africi je u zamahu sličan e-trgovac pod imenom Jumia.
Osnovana 2012. u Lagosu u Nigeriji, kompanija danas posluje na tržištima petnaestak afričkih zemalja i namerava da se dalje širi.
U Rusiji, gdje se vrednost tržišta trgovine preko interneta procenjuje na više od 20 milijardi dolara i očekuje se da će do 2023. premašiti 50 milijardi, vodeći internet trgovački lanac je Ozon. Ta kompanija, poput latinoameričkog MercadoLibrea, uz trgovačku platformu nudi i druge usluge poput finansijskih, odnosno odobravanja kredita dobavljačima i kartičnog poslovanja za potrošače.
Na jugoistoku Azije aktivan je Shopee sa sedištem u Singapuru koji pokriva mnogoljudna tržišta Indonezije, Vijetnama, Filipina, Tajlanda, Malezije i još nekih zemalja.
Ostavi komentar