Četiri razloga zbog kojih nam se čini da je svetska ekonomija u raspadu

Skoro svako ko želi posao može da ga ima. Tako bar izgleda. Ekonomija je toliko "vruća" da cene rastu brže nego u bilo kom trenutku od osamdesetih. Tržište stanova je u plamenu. Potrošači troše kao ludi, komentar je CNN-a

Ipak, stalno čujemo reč "recesija" kao da je 2007. godina.

Istina je da sada verovatno nije svet u recesiji (iako je to moguće), ali postoji mnogo znakova da je jedna iza ugla.

Znak prvi: Fed povećava stope

Inflacija je harala, a sredstvo Federalnih rezervi za borbu protiv porasta cena leži u njihovoj sposobnosti da postavljaju više kamatne stope. To čini zaduživanje skupljim i usporava ekonomiju — namerno.

Problem je što je Fed kasnio sa podizanjem stopa. Inflacija je bila rastuća zabrinutost tokom 2021. godine, ali je centralna banka počela da povećava stope tek u martu 2022. Tako da Fed treba sada da preduzme mnogo drastičnije mere nego što bi to uradio da ej počeo da povećava stope prošle godine.

Prošle nedelje Fed je podigao stope za pola procenta, što je najveće pojedinačno povećanje stope u 22 godine.

Znak 2. Berza je u režimu rasprodaje

Ekstremni strah je dominantno raspoloženje na Volstritu ove godine. Nakon što je početkom januara dostigla rekord, berza je izgubila skoro petinu svoje vrednost - pale su akcije na nivo "medveda". Više od 7 biliona dolara je isparilo sa berze ove godine.

Zabrinuti da će više kamatne stope narušiti profit kompanija, investitori su krenuli ka izlasku.

To je loša vest za planove za penzionisanje ljudi. To je takođe nepoželjna vest za veliki broj investitora koji se oslanjaju na tržište za prihod, uključujući i dnevne trgovce koji su računali na to da će berza rasti u praktično pravoj liniji tokom većeg dela decenije. A to nije sjajno ni za raspoloženje potrošača. To je potencijalno loša vest za ekonomiju, jer potrošnja čini više od dve trećine američkog bruto domaćeg proizvoda.

Znak 3. Tržište obveznica

Kada investitori nisu toliko zagrejani za akcije, često će se prebaciti na obveznice. Ne ovog puta. Kada cene obveznica padaju, prinosi rastu — a prinosi na 10-godišnji trezor su ovog meseca dostigli 3% po prvi put od 2018.

To se obično dešava kada Fed povećava stope — viši trošak zaduživanja čini obveznice manje vrednim, tako da će veća isplata kamate na obveznice (prinos) pomoći da se nadoknadi i učini ih privlačnijim za investitore.

Ta takozvana inverzija krive prinosa prethodila je svakoj recesiji od 1955. godine.

Znak 4. Haos širom sveta

Ništa od ovoga se ne dešava izolovano. Sukob u Ukrajini guši lance snabdevanja i podiže cene energije.

Kina nastavlja da zaključava neke od svojih najvećih gradova jer je broj slučajeva zaraženih kovidom i dalje visok. A nedostatak radne snage je doveo do porasta plata i ometa normalan protok robe širom sveta.

Ono što se dešava u inostranstvu moglo bi se preliti i na Sjedinjene Države, što bi naštetilo američkoj ekonomiji u najgorem mogućem trenutku.