U Srbiji se neprekidno najavljuje dolazak regionalnih i evropskih trgovaca, ali za sada sve ostaje na tome
Privreda Srbije raste i razvija se u kontinuitetu i samim tim dolazi do postepenog podizanja kupovne moći stanovništva, odnosno porasta domaće potrošnje kao jedne od glavnih komponenata BDP-a.
Kupci u Srbiji se slažu u jednom – da cene u maloprodaji nisu usaglašene sa našim standardom. Mnogi i dalje tvrde da je u našoj zemlji sve skuplje nego i u zapadnoj Evropi, da su cene pojedinih artikala nerealno visoke, kao i da su zbog toga promenili potrošačke navike i više ne idu u velike nabavke. Antimonopolska komisija je zbog mogućeg dogovora o cenama pokrenula i postupak protiv četiri najveća maloprodajna lanca, a od januara smo imali i konkretne potrošačke akcije – bojkot istih tih lanaca, opet zbog visokih cena. Priča o trgovini i cenama uvek se nastavi na konkurenciju jer je to ipak najefikasnija mera kojom se uvodi red na tržište, kao i cene koje se formiraju u skladu sa tim.
U Srbiji se neprekidno najavljuje dolazak regionalnih, ali i evropskih trgovinskih lanaca, međutim posle „Lidla” nismo imali ozbiljnije širenje konkurencije u trgovini. Poslednja je bila najava da bi poznati francuski trgovac „Karfur” mogao da zauzme jedan deo tržišta i osim što je saopšteno da preko filijale u Grčkoj planira da napravi veliku ekspanziju na Balkanu, za sada se ne zna kada bi to moglo da se realizuje. Grčka kompanija je, navodno, za njih tražila partnera u Srbiji, ali kako do toga nije došlo, započeti su pregovori o akviziciji poznatog lanca. Domaći mediji su nedavno preneli da su pregovori u završnoj fazi i da bi francuski lanac uskoro mogao da otvori i vrata za kupce u našoj zemlji možda i ove godine.
Inače, planovi francuskog lanca se ne odnose samo na Srbiju , nego navodno planira da posluje i u Severnoj Makedoniji i Albaniji. Kada je reč o evropskoj konkurenciji, dolazak se stidljivo najavljuje i u slučaju italijanskog prehrambenog lanca pod nazivom „Eurospin”, koji je poznat po tome što nudi proizvode samo pod svojim brendom, što bi, smatraju stručnjaci, mogla da bude konkurencija diskonterima u Srbiji. Oni su već prisutni u Sloveniji i Hrvatskoj i vrlo brzo su zauzeli značajno mesto kod kupaca niže kupovne moći.
U trgovačkim krugovima se poslednjih meseci govori i o tome da u drugoj polovini ove godine na nekoliko lokacija prodavnice treba da otvori i ruski maloprodajni lanac „Fiks prajs”, poznat po prodaji robe po pristupačnim cenama. To bi bio drugi pokušaj kompanije da se proširi na evropsko tržište, budući da trenutno posluje u Letoniji, gde ima 44 prodavnice. Format diskontnog lanca kakav razvija „Fiks prajs” veoma je popularan u Srbiji, ali maloprodajnim sektorom već dominiraju nemački „Lidl”, slovenački „Merkator” i „Delez”.
Kako je preneo RT, maloprodajni sektor je poslednjih godina postao najprofitabilniji deo srpske ekonomije, a dodatni faktor privlačnosti za trgovinske lance predstavlja visoka inflacija, koja im omogućava rast prihoda. U javnosti se pojavila i informacija da je „Fiks prajs” potvrdio planove za ulazak na srpsko tržište, kao i da je kompanija navela da su tržišni uslovi i potražnja u Srbiji u skladu sa njihovim poslovnim modelom. Reč je inače o kompaniji koja je prošle godine prijavila prihode od 3,8 milijardi dolara, kao i rast neto dobiti od 22 odsto.
Kod nas inače već nekoliko godina posluje ruski trgovinski lanac „Svetofor”, koji razvija poseban brend „Mere”. Naše tržište je primamljivo i drugim lancima čije su centrale u regionu i šire, ali za sada se sve svodi samo na nagađanja, jer niko zvanično nije najavio da su u toku neki pregovori ili da je otvoreno predstavništvo u Srbiji.
Bojan Stanić iz Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju pri PKS-u kaže za naš list da bi dolazak nekog evropskog trgovinskog lanca značajno pojačao konkurenciju, što bi dovelo i do snižavanja cena.
– Ne znam koliko je momenat i za evropske trgovce, posebno nemačke, da sada šire svoju mrežu, s obzirom na ekonomsku situaciju, ali verujem da interesovanje za naše tržište postoji. Kada je reč o Srbiji, kupovna moć možda i raste, ali se smanjuje broj stanovnika i dugoročno to može da bude problem – rekao je on. Kako je objasnio, privreda Srbije raste i razvija se u kontinuitetu i samim tim dolazi do postepenog podizanja kupovne moći stanovništva, odnosno porasta domaće potrošnje kao jedne od glavnih komponenata BDP-a. S druge strane, same kompanije žele da se šire na nova tržišta, pa im samim tim i tržište Srbije postaje interesantno, s obzirom na to da je Srbija ubedljivo vodeća privreda u regionu zapadnog Balkana – rekao je Stanić.
Ekonomisti kažu da je konkurencija najefikasniji način da se uredi tržište i to je ono što bi država trebalo da obezbedi. Ne da kontroliše cene, nego da omogući fer utakmicu na tržištu na kome bi profitirao kupac, a trgovci imali pristojnu zaradu.
Ostavi komentar