Cene poljoprivrednih proizvoda usporile rast širom Evrope

Nedavni rast cena poljoprivrednih proizvoda u EU naglo je usporio u drugom kvartalu ove godine u poređenju sa istim periodom prošle godine, pokazuju podaci Eurostata

U pitanju je prvo smanjenje u poljoprivredi od četvrtog kvartala 2020. godine, objavio je Eurostat.

“Najnoviji podaci ukazuju na dalje smirivanje globalnog poljoprivrednog tržišta nakon perioda poremećaja, koji je karakterisao snažan rast poljoprivrednih proizvoda i cena inputa“, navodi se u saopštenju.

Prosečna cena proizvodnje poljoprivrednih proizvoda u EU porasla je, navodi se, za dva odsto, što je značajno niža stopa rasta u poređenju sa prethodnim kvartalom, kada je ta cena porasla za 17 procenata.

Najveći rast cena imali su agrumi (u proseku +89%), maslinovo ulje (+48%) i krompir (+38%), a u Eurostatu navode da su suše ključni uzrok tih poskupljenja.

“Od ostalih proizvoda, takođe treba istaći snažan rast cena jaja (+31%) i svinja (+28%). Nasuprot tome, cene žitarica su smanjene (-31%), dok su cene živine (+4%) i mleka (-2%) ostale stabilnije,” dodaje Eurostat.

Kako se navodi, prosečna cena dobara i usluga koje se trenutno koriste u poljoprivredi smanjena je u tom periodu za pet odsto, a do tog pada je došlo nakon usporavanja rasta cena u prethodnom kvartalu, iako su one tada porasle za 11 procenata.

Eurostat navodi i da su, među inputima koji se ne odnose na investicije, najoštrije stope pada cena bile kod đubriva i poboljšivača zemljišta (-23%), energije i maziva (-13%) i hrane za životinje (-5%).

Na nacionalnom nivou, rast cena poljoprivrednih proizvoda u drugom kvartalu 2023. u poređenju sa drugim kvartalom 2022. zabeležen je u sedamnaest od 27 država članica EU.

Najbrže stope rasta zabeležene su u Portugalu (+22% ), Grčkoj (+21%) i Španiji (+16%), u državama u kojima je suša bila najizraženija, dok su najoštriji pad cena zabeležile Litvanija (-26%) i Estonija (-15%).

Kada su u pitanju inputi koji se ne odnose na investicije, najoštrije stope rasta prosečnih cena zabeležene su u Mađarskoj i Rumuniji (obe +6%), dok su Litvanija i Holandija zabeležile najveće stope pada (po -16%).