Cene sirove nafte, metala, žitarica i drugih roba kojima se trguje na međunarodnom planu rastu najbržom stopom od 1995. godine, izazivajući strah od političke nestabilnosti, posebno u zemljama koje su jako zavisne od uvoza, piše vodeći japanski ekonomski list Nikkei
Porast cena, smatra Nikkei, delom je rezultat poboljšanja globalnog poslovnog okruženja i naglog povećanja potražnje, na talasu poboljšanja epidemiološke situacije u nizu vodećih zemalja. Važnu ulogu u rastu cena Nikkei pripisuje i strepnji od mogućih prekida snabdevanja zbog nestabilne situacije u nizu svetskih regija.
Refinitiv CoreCommodity indeks, kompozitna mera cena roba, krajem januara porastao je na godišnjem nivou za 46 odsto. To je najveći međugodišnji rast od 1995. godine, od kada se prate podaci.
Od 22 glavne robe i prehrambene namirnice, devet ih je u razdoblju od januara 2021. do januara ove godine poskupelo za više od 50 odsto. Tako su cene kafe porasle za 91 odsto, pamuka 58, a aluminijuma 53 odsto.
Prirodni gas, naglašava Nikkei, poskupljuje pod snažnim uticajem zbivanja oko Ukrajine.
Rast cena, primećuju novine, onemogućuje odlučniji oporavak globalne ekonomije, teško pogođene pandemijom. Prema proračunima Međunarodnog monetarnog fonda, visoka cena energenata ove godine može smanjiti stopu globalnog ekonomskog rasta za 0,5 odstotnih bodova.
„Potražnja za sirovom naftom znatno je porasla, ali ulaganja u naftni sektor zakočena su dekarbonizacijom privrede, cene gasa porasle su zbog rastuće napetosti između Rusije i Ukrajine, a poremećaji u lancima snabdevanja i nedostatak radne snage povećali su neravnotežu između ponude i potražnje“, piše Nikkei.
Ostavi komentar