Nakon svih pretnji i strahova, cena gasa u Evropi je sada negde na nivou cene u leto pre dve godine, mnogo pre rata u Ukrajini. Razlog je pre svega blaga zima. Ipak, cena bi mogla da se promeni…
Još od napada Rusije na Ukrajinu prošlog proleća, cena gasa počela je da divlja. Svi mediji, ali i stručnjaci proricali su da će računi za gas potrošačima, i to pre svega u Evropi, biti enormni, kao posledica neminovnog prekida isporuke tog energenta iz. Naravno, to je privuklo i mnoge berzanske špekulante da postanu svojevrsni ratni profiteri, ali već nakon prvog šoka početkom marta prošle godine, i cena gasa se nešto smirila – do kraja prošlog leta, kada je trebalo pripremati se za zimu i napuniti skladišta.
Istorijski rekord je postignut 26. avgusta prošle godine: gotovo 340 evra za megavat-sat prirodnog gasa. Ali, već sledećeg dana cena je počela strmoglavo da pada. Preko jeseni i zime jeste bilo dodatnih poskupljenja, ali cena je uglavnom bila sve niža. Trenutno je, 11. maja 2023, na portalu„Trading Economics“izlistana čak deset puta manja cena od vrhunca prošlog leta: 34,6 evra za megavat-sat, dakle otprilike tolika kolika je bila krajem juna pre dve godine.
Glavni razlog: blaga zima
Koliko god da su stručnjaci bili složni u proceni da će gas biti skup, tako sada vlada sloga u objašnjavanju zašto je gas ipak tako jeftin. Važan faktor su svakako dobro puna skladišta gasa, što je velikim delom ublažilo oscilacije na tržištu, ali glavni razlog je: blaga zima.
Drugi razlog je što je krivulja cene gasa u Evropi sve sličnija ceni na svetskom tržištu: Evropa jeste zavisila od gasovoda iz Rusije, ali sada tečni gas postaje sve važniji i u snabdevanju potrošača na Starom kontinentu. Ralf Solven, ekonomista nemačke Komercbanke ukazuje da je za potrošače u Nemačkoj ove zime bio odlučujući uvoz gasa iz Belgije i Holandije, koji je u tim zemljama iz tečnog ponovo pretvaran u gasovito stanje. Ujedno, prošlog decembra je i u Nemačkoj otvoren prvi LNG-terminal, a ovog aprila je s radom počeo već i treći, u Brunsbitelu.
Nipošto još nije kraj!
Sada tako u godišnjim obračunima koji stižu nemačkim potrošačima mnogi dobijaju novac nazad, jer su poneki račune unapred u dobroj meri preplatili. To je donekle i zasluga nemačke vlade koja je od marta ove godine proglasila gornju granicu cene gasa za domaćinstva od 12 centi po kilovat-satu, ali samo u količini od 80 odsto prošlogodišnje potrošnje. Drugim rečima, ako su građani uštedeli 20 odsto, dobro su prošli. A ako nisu, za ostatak će platiti punu cenu.
Ipak, koliko god da je cena gasa u Evropi sve sličnija ceni na svetskom tržištu, ekonomista Solven upozorava da to ne mora da znali da je kraj. Jer, prošle zime je i svetska cena gasa bila niska zbog znatno slabije potražnje Kine, koja se još uvek oporavlja od posledica pandemije. To neće trajati dugo, tako da će i cena gasa ponovo da raste, uveren je stručnjak.
Dodatna opasnost je i to što potrošači – i domaćinstva i preduzeća – kod ovako niske cene gasa imaju utisak da su bili budale što su uopšte štedeli i oblačili još jedan džemper i tople čarape, umesto da pojačaju grejanje. Jer, štedeti treba i dalje – u Nemačkoj se možda sprema otvaranje još dva LNG-terminala, ali sada opet treba napuniti skladišta.
Solven u svakom slučaju upozorava: „Najveća neizvesnost je faktor vremenskih okolnosti“. Ova zima je bila blaga, ali niko ne može da zna kakva će biti sledeća. A i kompletno tržište gasa u Evropi još uvek je na klimavim nogama i čini se da se ono neće smiriti u neko dogledno vreme.
Ostavi komentar