Šećerna repa bi ove godine mogla da bude zasejana na znatno većim površinama zbog dobrih državnih podsticaja
Sezona setve šećerne repe počinje početkom marta, a zbog znatnih podsticaja koje država ove godine nudi očekuje se da će ta profitabilna kultura zauzeti veće površine na srpskim oranicama. Ratari u Srbiji su prošle godine bili motivisaniji da seju druge žitarice, tako da su površine pod šećernom repom bile smanjene za oko 10.000 hektara. Posle kampanje prerade repe zemljoradnici će prvi put u ovoj sezoni dobiti podsticaj po hektaru od 35.000 dinara. To važi za sve one koji ovu kulturu seju do 500 hektara ali pod uslovom da imaju prinos od 50 tona po hektaru.
Uslov je i da su celokupan ostvareni prinos na ugovorenim površinama isporučili proizvođačima šećera. Država će, kako proizilazi iz uredbe koju je vlada usvojila krajem prošle godine, novac uplaćivati proizvođačima šećera koji će, potom, ta sredstva proslediti proizvođačima repe. Proizvođači su, kažu, zadovoljni uslovima koje nudi država, a jedan od uzgajivača repe iz Temerina nedavno je za novosadski Dnevnik izjavio da će zbog podsticaja povećati površine i da uslovi nisu nedostižni jer je i u najnepovoljnijim godinama repe bilo 60 tona po hektaru.
– I nama i šećeranama cena šećera u radnjama odgovara. Fabrike su zato povećale cenu novog roda i plaćaju 55 evra, po toni, a prošle godine davali su 43 – rekao je ovaj proizvođač. Šećer je prošle godine bio jedan od najdeficitarnijih proizvoda u Evropskoj uniji, njegova cena je krajem 2022. na berzama dostigla desetogodišnji maksimum. Nedavnom zabranom nekih od najdelotvornijih pesticida koji su štetni za pčele, ali korisni u proizvodnji repe, zadat je novi udarac na evropsku industriju šećera. Bez upotrebe tih preparata prinosi mogu biti manji i do 30 odsto. Prognoze su da će mnogi od evropskih proizvođača i dalje odustajati od posla, pa su velike šanse i da će cena šećera rasti, a Evropa biti primorana da povećava uvoz.
Još je rano prognozirati koliko će koštati šećera u Srbiji iz naredne kampanje, to zavisi od svetskih dešavanja u tom trenutku, kazala je Olga Čurović, direktorka Poslovnog udruženja „Industrijsko bilje”.
– Očekujemo veće interesovanje proizvođača za sejanje repe. Ako bude dosta posejano, recimo oko 40.000 hektara i ako se ostvari dobar rod, a može da bude i u proseku 65 pa čak i 70 tona po hektaru, kampanja će biti i u 2024. pa tako i isplata – izjavila je Čurovićeva za „Politiku”.
Prema njenim rečima, budžet je tako isplaniran da je podsticaj ograničen na 500 hektara što je razumljivo zbog projektovanja novca i isplata. Navela je da su uslovi dobri i da se očekuju veće površine. Dodala je da je ova proizvodnja izuzetno zahtevna – na jesen se priprema zemlja, a tek na proleće je setva.Naglasila je da je jasno zbog čega su sada u lancu proizvodnje svi zadovoljni jer je nekoliko godina bila jako niska cena šećera.
– Fabrike su praktično same snosile taj teret. Trebalo je održati proizvodnju i tih 30.000 hektara a to su, ako ćemo pravo, održale fabrike šećera. Jer bez zadovoljavajuće cene proizvođači ne bi ni sejali repu – rekla je naša sagovornica.
Ostavi komentar