Neizvesna budućnost uoči Bregzita uveliko je otežala britansku privredu u poslednjem tromesečju 2019. godine, što su pokazali danas objavljeni zvanični podaci
Statistička služba Velike Britanije je saopštila da su povećanje prometa usluga i rad građevinskog sektora nadmašeni još jednim lošim kvartalnim pokazateljima industrijske proizvodnje, posebno automobilske.
Kao rezultat, britanska ekonomija je stagnirala u četvrtom prošlogodišnjem kvartalu, dok je u trećem imala simboličan rast od 0,5 odsto.
Ukupno u 2019. godini britanska ekonomija je porasla za 1,4 odsto, što je jedva iznad stope od 1,3 odsto u prethodnoj godini.
Ipak, godišnji učinak 2019. je nešto bolji od očekivanog, velikim delom zbog činjenice da su rezultati prethodna dva kvartala naknadno revidirani naviše.
Statistička služba je napomenula da je čitave 2019. godine rast bio "posebno nestabilan", delom zbog "promena vremena aktivnosti" povezanih sa datumima odlaganja izlaska Ujedinjenog Kraljevstva iz Evropske unije.
Bregzit nije bio jedini uzrok slabe performanse. Kao i druge velike ekonomije u Evropi, Veliku Britaniju je pogodio trgovinski rat Sjedinjenih Država i Kine, koji je omeo rast u čitavom svetu.
"Bučni trgovinski pregovori Sjedinjenih Država i Kine i pad globalne trgovine i proizvodnje dodatno su dodatno zabrinuli poslovne krugove i građane", rekao je viši ekonomista u banci "Berenbeg" Kalum Pikering.
U poređenju s drugim zemljama, Velika Britanija zapravo to i nije loše uradila - obližnja privreda evrozone koju čini 19 zemalja, povećala se za samo 0,1 odsto tokom poslednjeg tromesečja 2019, a aktivnost privrede Francuske je u tom periodu čak opala.
Velika Britanija je 31. januara zvanično napustila EU, ali je prvobitno trebalo da to učini u nekoliko prethodnih prilika tokom 2019, kako je tada bilo zakazivano. To je podstaklo veliku neizvesnost koja je navela mnoge kompanije, posebno u industrijskom sektoru, kao što su proizvođači automobila, da preventivno promene plan proizvodnje da bi se tome prilagodili.
To je vidljivo po kvartalnim podacima o proizvodnji, koji su pokazali kvartalni pad proizvodnje od 1,1 odsto, pri čemu su mnoge firme usporile proizvodnju oko najavljenog termina odlaska iz EU 31. oktobra, koji je kasnije odložen za tri meseca.
Time izazvana tromesečna stagnacija bila je očekivana zbog tadašnje neizvesnosti o tome šta će se desiti i kada. Tokom perioda oktobar-decembar, Velika Britanija je bila usred jedne od svojih najvećih političkih kriza za nekoliko decenija koja je na kraju dovela do opštih izbora 12. decembra.
Pobeda za Konzervativne stranke premijera Borisa Džonsona je okončala neizvesnost oko toga da li će Velika Britanija zaista napustiti Evropsku uniju, jer je imao dovoljno poslanika u donjem domu Parlamenta da bi uspeo da sa EU sklopi sporazum o izlasku.
Sada je zanimljivo videti da li će ekonomija ove godine početi da se oporavlja.
"Oštro smanjenje političke nesigurnosti posle izbora... trebalo bi da privredi omogući da ponovo krene u prvom kvartalu" ove godine, rekao je Semjuel Tombs, glavni ekonomista za Veliku Britaniju u istraživačkoj agenciji "Pantheon Makroeconomics".
U današnjem izveštaju Statističke službe se pojavilo nešto dokaza koji nagoveštavaju da je su jasnije prilike koje su nastala na izborima, pomogle jačanju ekonomije. Statistička službea je saopštila da je u decembru privreda porasla za 0,3 odsto, nadoknađujući pad iz prethodnog meseca. Mesečne brojke mogu biti promenljive, te prema tom povećanju treba biti oprezan.
Nesigurnost Bregzita je glavni krivac za slab rast britanske privrede još od juna 2016, kada su građani glasali za izlazak iz EU. Kompanije su odložile investicije usled strahovanja da će Velika Britanija napustiti EU bez sporazuma o razlazu, a građani su postali oprezni pri većim kupovinama. I sada ostaje nešto nesigurnosti zbog Bregzita jer još nije jasno kako će izgledati ekonomski odnos Velike Britanije i EU posle ove godine.
Velika Britanija je do kraja ove godine u prelaznom periodu i za to vreme je deo bescarinskog jedinstvenog tržišta EU i Carinske unije. Džonson je rekao da neće zahtevati produženje tog prelaznog perioda i da je 11 meseci dovoljno za postizanje novog, sveobuhvatnog trgovinskog sporazuma Velike Britanije i EU o robi i uslugama.
Ostavi komentar