Dobro je poznato da uzgajanje oraha donosi odlične prihode voćarima u Srbiji, međutim domaće tržište još uvek pati od nedostatka plodova oraha i samih zasada, tj. vlastita proizvodnja nije na nivou zadovoljavajuće.
Kao rezultat toga tu je poprilično visoka cena ploda oraha koja ima tendenciju da raste u narednom periodu – pokazuju svi parametri iz oblasti poljoprivrede i ove njene grane. U periodu praznika koji su pred nama cena oraha po kilogramu zna da bude i drastično veća od regularne jer je i potražnja povećana, a odlična zarada može da se ostvari i izvozom oraha na regionalna tržišta i tržišta zapada.
Kako god da se okrene računica ide u prilog uzgajanju oraha zbog čega i ne čudi to što se sve više mladih poljoprivrednika koji imaju zemlju, a ne žele mnogo da rade odlučuje da posade upravo orahe. Konkretno sa hektara zasada, bez mnogo ulaganja, kroz nekoliko godina mogu računati na prihod od 10000 eura za 12 meseci, a cifra može biti i veća kada stabla oraha dostignu maksimalnu rodnost.
Poslednji podaci kojima se operiše govore da na teritoriji Srbije ima oko milion i 966000 stabala oraha, koja daju prosečan rod od 24000 tona godišnje. Kako to nije dovoljno da podmiri domaće potrebe plod oraha se uvozi, bez obzira na činjenicu što je ovo podneblje idealno za uzgajanje oraha različitih sorti. Problem su naravno i kvalitetne sadnice oraha koje se uglavnom uvoze iz zemalja poznatih po njihovoj proizvodnji. Kompanija Chandler Waltree je vodeći proizvođač sadnica oraha za izvoz u Turskoj i čelni ljudi ove kompanije tvrde kako je Srbija pravi neiskorišćeni raj za uzgajanje oraha.
Najlepši deo o priči o uzgoju oraha je da sami zasadi ne zahtevaju ni mnogo vode, niti preterano prskanje preparatima. Najviše rada potrebno je u pripremi sadnje i samoj sadnji, odnosno u prvoj i drugoj godini. Prvi rod se očekuje u četvrtoj, a pun posle deset godina – sve ostalo može biti jedna sjajna priča.
Rod koji ste naveli treba prepoloviti. Dobije se 12000 kg oraha po hektaru.
Onda i to treba prepoloviti jer je prva cifra u ljusci.
Treće u pitanju su lateralne sorte koje rađaju odmah ali plodove treba kidati kako bi se razvio korenov sistem. i tek u četvrtoj, petoj godini brati orahe. Stare sorte prorode u osmoj ili desetoj godini a punu zrelost dostižu sa 15 što nije bilo primamljivo previše.
Nove sorte traže redovno đubrenje i zalivanje a i orezivanje tj pravilno formiranje krošnje.
Kod izbora sorti treba voditi računa o izbegavanju prolećnih mrazeva zbog čega se pored Čendlera razmišlja o francuskim sortama kao Lara ili Tulare dok je kao oprašivač za sve koristi Franket (deset posto zasada)
Na kraju. Sadnice iz Turske nisu na glasu. Zašto? Malo zbog podloge koju koriste a malo zbog neproverljivosti sadnica što se može regulisati ugovorom :)
Radosav Lazić