Situacija sa pandemijom COVID-19 virusa dovela do masovnog otkazivanja turističkih aranžmana širom sveta, a na sve to nije ostala imuna ni Srbija. Međutim, kod nas je i to otkazivanje moralo da bude propraćeno nekim domaćim specifičnostima
Običaj je kod nas da se turistički aranžmani uplaćuju dosta vremena pred polazak, kako bi čitavo putovanje bilo povoljnije. Tako je bilo i ove godine, samo što se u sve umešala pandemija korona virusa i naterala turističke agencije i putnike da sačekaju neko bolje vreme za odlazak na put. Čitava ova situacija je podstakla jednu našu redovnu čitateljku da nam se javi. Sa željom da ostane anonimna, iznela nam je svoj slučaj.
Preko jedne turističke agencije iz Niša ona je uplatila putovanje u Španiju pre nego što je pandemija COVID-a 19 blokirala skoro čitavu Evropu i pola sveta. Desetak dana pred odlazak na put iz agenciji su javili da se putovanje otkazuje. Naša čitateljka je zatražila od agencije da u tom slučaju ne pušta čekove kojima je planirala da plati putovanje. Iz agencije su joj rekli da su čekovi u proceduri i da ne mogu to da učine, pa je ček aktiviran 30. u mesecu. Jedino što joj ponudili bila je mogućnost da putuje u novom terminu ili da joj novac bude vraćen posle decembra 2021. godine, kako je to u međuvremenu propisano uredbom Vlade.
Obratila se i Juti, nacionalnoj asocijaciji turističkih agencija Srbije, međutim ni tamo nije uspela da sazna mnogo više. A sve što je želela jeste da raspolaže svojim novcem, umesto da isti stoji kod turističke agencije dok je putovanje „na ledu“.
Ovakvih slučajeva je mnogo i nisu karatkeristični samo za doba korone. Problem nije samo u turističkim agencijama, već treba sagledati širu sliku. Čitav sistem plaćanja aranžmana ima neke nedostatke koji bi morali da budu ispravljeni, kako novac građana ne bi ostajao zarobljen u slučajevima kao što je ovaj.
- U slučaju koji je ovde opisan se dogodilo da su čekovi kojima građani plaćaju na rate prodati istog dana i da ih je unovčila neka treća strana, a ne turistička agencija. Ista sudbina zadesila je i sve one koji su platili kreditnom karticom. Jedina razlika je što za građane koji su platili kreditnom karticom kamata ide od momenta kada su ugovorili aranžman, dok oni koji su platili čekovima nemaju kamatu – ističe Dušan Uzelac, finanijski analitičar i osnivač „Kamatice“.
Ovakva praksa pokazuje da novac kojim smo nešto platili – ne možemo da dobijemo nazad. Čak iako nismo dobili to za šta smo dali pare. Drugim rečima – nemamo prava koja bi potrošači trebalo da imaju, a to je da dobiju novac nazad ako nam prodavac (u ovom slučaju agencija) ne isporuči ono što je obećao kada su plaćali. Reč je o jednom od osnovnih pravila fer trgovine, bilo da je u pitanju roba ili usluge.
Prema tome, ovakva praksa je nešto što bi valjalo promeniti i naći način koji bi garantovao da bi i građani bili zaštićeni u ovakvim i sličnim situacijama.
Ostavi komentar