EUR 117,51 USD 108,34 CHF 111,17

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 06.04.20. :: 117.5272 rsd

Tekst objavljen: 16.12.2019 13:55        


U Zakonu o NBS nije propisano da ova institucija izdaje dozvole za obavljanje bilo kakvih aktivnosti povezanih s virtuelnim novcem

Ako trgujete kriptovalutama - sami snosite rizik

Upotreba digitalnog novca sve je raširenija. U Hrvatskoj se, na primer, automobili mogu kupiti kriptovalutama. Agencije su ovih dana izvestile da je tamošnja kompanija „Karić automobili” omogućila plaćanje automobila kriptovalutama kao što su bitkoin keš, etereum, bitkoin i gokripto token. Kod nas se digitalnim valutama može plaćati u nekim restoranima i kafićima, kupiti računarska oprema, platiti članarina u teretani. Moguća su i onlajn plaćanja. Kriptovalute se već godinama mogu kupovati i prodavati za dinare preko digitalnih platformi.

U Narodnoj banci Srbije (NBS) kažu da oni virtuelne valute ne smatraju ni valutama, niti sredstvom plaćanja.

– U više navrata smo upozoravali na to da, na primer, bitkoin ne predstavlja zakonsko sredstvo plaćanja u Srbiji i da ne postoje mehanizmi zakonske zaštite lica koja posreduju ili kupuju, prodaju ili menjaju virtuelne valute, tako da svako ko se upušta u bilo koje takve aktivnosti čini to na sopstvenu odgovornost i snosi finansijske i druge rizike. One se pre mogu posmatrati kao vid špekulativne imovine, koja se koristi prvenstveno za trgovinu i ostvarenje brze zarade, ali, nažalost, i za pranje novca i druga krivična dela, zbog čega je u svetu sve češća praksa regulisanja ove oblasti i iz tog ugla. Zbog toga što se virtuelne valute mogu koristiti za pranje novca i druga krivična dela, sva lica koja se bave pružanjem usluga kupovine, prodaje ili prenosa virtuelnih valuta prepoznata su kao obveznici Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Dakle, lica koja posluju s virtuelnim valutama u Srbiji subjekt su nadzora NBS, u delu primene Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, kažu u NBS.

Dodaju da treba imati u vidu da u Zakonu o NBS nije propisano da ona izdaje dozvole za obavljanje bilo kakvih aktivnosti povezanih s virtuelnim valutama, kao što su kupovina, prodaja ili zamena virtuelnih valuta, niti registruje lica koja obavljaju takve aktivnosti.

– Prethodno navedeno ne znači da se ne sprovode dodatne detaljne analize i konsultacije u pogledu budućih koraka. S tim u vezi, jedan od predloga je da se prilikom naredne izmene i dopune Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma eksplicitno definiše i pojam „virtuelne valute”, koji bi podrazumevao digitalne zapise vrednosti koje nije izdala i za čiju vrednost ne garantuje centralna banka, niti drugi organ javne vlasti, koji nisu nužno vezani za zakonsko sredstvo plaćanja i nemaju pravni status novca ili valute, ali ih fizička ili pravna lica prihvataju kao sredstvo razmene i mogu se kupovati, prodavati, razmenjivati, prenositi i čuvati elektronski, odgovaraju u centralnoj banci.

Posebno ističu da je dinar zakonom utvrđen kao novčana jedinica i da se sve novčane obaveze iz poslova zaključenih na ovoj teritoriji izražavaju u dinarima i izvršavaju sredstvima plaćanja koja glase na dinar, osim ako nekim zakonom nije drukčije određeno.

– Bez obzira na eventualni budući status virtuelnih valuta i njihovu buduću zakonsku definiciju, zakonsko sredstvo plaćanja biće dinar, i nagoveštaji da će virtuelnim valutama moći da se kupuju na primer automobili, u ovom trenutku nemaju realnu osnovu. Čak i kad je reč o vesti koju su preneli naši mediji, da je u Hrvatskoj omogućena kupovina automobila kriptovalutama, ukazali bismo da je prema tim navodima istaknuto da prodavac automobila koji je dao takvu mogućnost u svakom slučaju na kraju dobija na svom platnom računu novčani iznos u kunama. Dakle, i u tom slučaju je reč o kupovini koja se na kraju realizuje zakonskim sredstvom plaćanja u Hrvatskoj, a kupcima je jedan prodavac samo dao mogućnost, ili ih uputio na to, da preko određene platforme, sa svog kriptonovčanika, zamene određenu kriptovalutu za kune i da tako dobijeni iznos u kunama bude uplaćen na račun tog prodavca automobila, kažu u NBS.

Njihov stav ne razlikuje se, kažu, od stava centralnih banaka drugih uređenih zemalja. Virtuelne valute nemaju osnovne funkcije novca – nisu opšteprihvaćena sredstva plaćanja, a s obzirom na ogromne skokove i padove vrednosti, ne mogu se ni u kojem slučaju smatrati ni čuvarima vrednosti, zbog čega se i koriste najviše u špekulativne svrhe i konačno, nisu obračunske jedinice. Virtuelne valute ne mogu, saglasno Zakonu o deviznom poslovanju, biti predmet kupovine i prodaje od strane banaka i ovlašćenih menjača.

Takođe, pored NBS, i Komisija za hartije od vrednosti je u prethodnom periodu objavljivala upozorenje ulagačima u kriptovalute i digitalne tokene, u kojem je ukazivala na rizike koji mogu biti vezani za ulaganje u kriptoimovinska prava i savetovala potencijalne investitore da budu oprezni prilikom ulaganja kapitala u kriptoimovinska prava.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
trgovina kriptovalutama bitkoin kriptovalute Narodna banka Srbije Hrvatska

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana