Fizičar Emanuel Derman napisao je da nije počeo da zarađuje pravi novac sve dok nije shvatio da nikada neće postati svjetski poznat, pa je otišao da radi na Wall Street, gdje su njegove vještine bile vrlo tražene
- Nakon što sam prošlog meseca napisao bilten o tome da se stavovi ekonomista razlikuju od stavova običnih ljudi, primio sam e-poruke u smislu: ‘Ako su ekonomisti tako pametni, zašto nisu imućni?, napisao je Piter Koj u tekstu objavljenom uThe New York Timesu.
- Nisam ekonomista, pa me to pitanje ne muči, dodao je, a prenosi Bankar.me.
- Međutim, moguća objašnjenja su zanimljiva, ponekad smešna, a ponekad prilično duboka, te je potom izneo nekoliko teorija.
Ekonomisti ne pokušavaju da budu bogati
Upravo zbog toga veliki broj ekonomista odlazi da radi u državne institucije za visoko obrazovanje. Poznato je da oni koji žele zgrnuti ogromno bogatstvo ne idu da rade kod takvih poslodavaca.
Prema statistici Zavoda za zapošljavanje, prosečna godišnja plata ekonomista iznosila je 105.630 dolara u maju 2021. To je manje od prosečne plate astronoma, nuklearnih inženjera, medicinskih dozimetrista te pozorišnih i scenskih šminkera.
Postoji šala o grupi investicionih bankara koji pitaju profesora ekonomije zašto nije bogat ako je toliko pametan, a on ih pita zašto oni nisu pametni ako su tako bogati?
Ekonomisti su previše dobri u ekonomiji
Naučiti osnove ekonomije korisno je za mnoge profitabilne poslove, od menadžmenta do bankarstva.
Voren Bafet, Stiven Koen, Kennet Grifin, Henri Kravis i Ilon Musk su među milijarderima koji su diplomirali ili magistrirali ekonomiju. Greška je kada toliko volite da doktorirate, pa postanete postdoktorant ili docent.
Isto je i sa naukom, pa je tako teoretski fizičar Emanuel Derman napisao da nije počeo da zarađuje pravi novac sve dok nije shvatio da nikada neće biti svetski poznat fizičar pa je otišao da radi na Vol Strit, gde su njegove matematičke veštine bile vrlo tražene.
Ekonomisti imaju tehničku stručnost, ali ne i mudrost
Autor se ne slaže ni s argumentom da ekonomisti nisu pametni.
“Mislim da su pametni”, objašnjava. “Oni dobro poznaju svoje subspecijalnosti, ali su slabi u drugim disciplinama, poput ekonomske istorije. Ovi ekonomisti imaju tehničku stručnost, ali ne i mudrost”.
Ekonomisti su ograničeni ‘hipotezom o efikasnom tržištu’
Postoji vic o mladom ekonomisti koji se saginje da podigne novčanicu od 20 dolara koju ugleda na trotoaru. Njegov stariji kolega mu kaže da se ne trudi, jer da tu stvarno postoji novčanica od 20 dolara, neko bi je već podigao.
Predanost hipotezi o efikasnim tržištima, koja pretpostavlja da cene odražavaju sve dostupne informacije, obeshrabruje ekonomiste da pokušaju pobijediti tržište, zbog čega se nikada ne obogate.
Ekonomisti misle da mogu pobediti tržište, ali greše
Dobar primer je i dugoročno upravljanje kapitalom (Long-Term Capital Management), odnosno najavljenihedgefond koji je uključivao dvojicu dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju, Roberta Mertona i Mirona Šolesa. Ovaj fond je propao na spektakularan način 1998. godine.
Deirdre MekKlaski, ekonomistkinja koja je 1990. napisala knjigu pod naslovomAko si toliko pametan: Priča o ekonomskoj ekspertizi, napisala mi je u e-poruci da su, dok je bila na Univerzitetu u Čikagu 1970-ih, stariji profesori na fakultetu spekulisali o tržištu obveznica. Milton Friedman joj je rekao da će kamatne stope, koje su bile na šest posto, sigurno pasti. Međutim, nisu se snizile, nego su ubrzo porasle na 10 posto, a mudri ekonomski teoretičari u njegovo vreme su potpuno bankrotirali.
Bafetova jeftina kupovina dobrih poslova
Voren Bafet, uprkos tome što je stekao zvanje magistra ekonomije na Univerzitetu Kolumbija 1951. godine, rekao je 2016. u intervjuu za CNBC: “Iskreno, ne obraćam pažnju na ono što ekonomisti kažu”.
- Imate sve ove ekonomiste sa IQ-om od 160 koji su proveli život proučavajući ekonomiju. Možete li mi navesti jednog od njih koji se jako obogatio zarađujući novac od deonica, naveo je.
Bafet je rekao da je veliki britanski ekonomista Džon Majnard Kejns u više navrata podbacio kao ulagač kada je pokušao da upotrebi “kreditni ciklus” da predvidi šta će kompanije učiniti i da je uspeo kada je odustao od toga i “odabrao da jeftino kupuje dobre poslove”, što je Bafetov vlastiti pristup.
Bafet je u pravu da ekonomija nije idealan način da zaradite novac kao investitor. S druge strane, to i nije njena svrha. To je nauka o sredstvima i ciljevima. Neka ekonomisti budu ekonomisti!
Ostavi komentar