Država Srbija i resorno ministarstvo se već mesecima bore i pokušavaju da se dogovore sa predstavnicima ove turističke platforme da prestanu da oglašavaju neregistrovane objekte i zarađuju na sivoj ekonomiji
Afera „Buking” trese region i Evropsku uniju, jer najveća platforma za posredovanje u iznajmljivanju smeštaja mesecima kasni sa isplatama novca. U Hrvatskoj čak dve hiljade vlasnika smeštaja obratilo se domaćim udruženjima i zatražilo pomoć jer im još nije uplaćen novac od sezone, nekima samo deo, a pojedinima „Buking” duguje i po 30.000 evra. Kako jedna renomirana kompanija koja ima globalno uspešan i vrlo dominantan položaj na tržištu, dozvoljava ovakve poteze?
Da problem bude još veći, iznajmljivači u Hrvatskoj svakog meseca su uredno dobijali fakture za plaćanje provizije, a novac od „Bukinga” mesecima nije stizao. Interesantno je da ni u Hrvatskoj kao ni u Srbiji hotelijeri nemaju problem sa isplatama novca iako se u 90 odsto slučajeva oglašavaju na ovoj platformi. „Buking” novac izgleda duguje samo vlasnicima privatnog smeštaja i to može biti mnogo veći problem na našem tržištu, nego u Hrvatskoj koja je već u Evropskoj uniji. „Buking” ima predstavništvo u Hrvatskoj i mnogo je lakše njima da zatraže svoja prava, nego vlasnicima u Srbiji u slučaju da se nađu u takvoj situaciji.
Kako je „Politika” već pisala država Srbija i resorno ministarstvo se već mesecima bore i pokušavaju da se dogovore sa predstavnicima „Bukinga” da prestanu da oglašavaju neregistrovane objekte i zarađuju na sivoj ekonomiji. Međutim bez rezultata. „Buking” nema predstavništvo u našoj zemlji, ne plaća porez Srbiji i pri tom oglašava apartmane koji su neregistrovani što je takođe protivno našim propisima.
Zašto je ovo najpopularnija firma za iznajmljivanje? Odgovor je jasan svima koji su koristili njihove usluge. Preglednost, veliki izbor oglasa, pouzdanost, mogućnost otkazivanja ili plaćanje u objektu, razlozi su koje bi naveli korisnici. Iz ugla iznajmljivača „Buking” je dobar zbog jednostavne registracije, dobre komunikacije, mogućnosti slobodnog formiranja cena. Neki bi rekli da su provizije visoke, međutim kompanija posluje po modelu koji podrazumeva plaćanje određenog procenta iznosa svake rezervacije. Na njihovom zvaničnom sajtu navedeno je da procenat varira od zemlje do zemlje i zavisi od vrste objekta i njegove lokacije. Dakle, može se pretpostaviti da nije isti ni za sve iznajmljivače na istom tržištu, a to ne može ni da se proveri jer je sve regulisano ugovorima između dve strane.
Kada se pogledaju pravila poslovanja, odnosno uslovi registracije, jasno je da „Buking” sebe štiti, posebno što se obraća i korisnicima na čijim tržištima je obavezno plaćanje poreza. Tako „Buking” navodi da u zavisnosti od lokalnih zakona PDV može da se uključi u fakturu za proviziju (ukoliko ga plaća „Buking) ili da sami vlasnici plate porez državi pošto im „Buking” uplati novac od iznajmljivanja. Teško je poverovati da će ijedan vlasnik apartmana, kuće ili drugog objekta u Srbiji koji se nije registrovao za obavljanje ovog posla, revnosno platiti državi porez. To je razlog zbog čega Ministarstvo turizma pokušava da reši ovaj problem. Na hiljade neregistrovanih objekata upravo na ovoj platformi „na crno” iznajmljuju smeštaj, iako je od „Bukinga” zatraženo da uslov za registraciju bude poseban identifikacioni broj koji se dobija preko „e-turista”.
Da je ovo tek početak problema na našem tržištu pokazuju primeri iz našeg okruženja. Do ulaska u EU Hrvatska se takođe borila protiv ovakve poslovne prakse , jer su se na „Bukingu” isto oglašavali neregistrovani objekti. I tamo su se, na reakcije nadležnih, branili time da oni nisu ovlašćeni da proveravaju dozvole ili registracije, te da bi to trebalo da rade turistički inspektori. Obavezu plaćanja poreza u iznosu od 25 odsto na provizije koje su uzimali u Hrvatskoj takođe su izbegli uz objašnjenje da oni nisu registrovani u ovoj zemlji i da nemaju takvu obavezu.
Sedište „Bukinga” u Amsterdamu koje je do tada bilo nadležno prestalo je da to bude, jer je kompanija otvorila i kancelariju u Hrvatskoj. Sa njima trenutno komuniciraju naši predstavnici Ministarstva turizma, pokušavajući da reše isti problem kao i naše komšije. Ako je neko pomislio da situacija ne može da se promeni sve dok i Srbija ne uđe u EU, nije tako. Prema primeru Španije, ima i drugih načina. Hotelijeri iz Madrida su „Buking” optužili za nepoštene poslovne prakse zbog kojih postoji mogućnost da sa tržišta izbace ostale konkurente. Antimonopolska komisija je zbog toga pokrenula postupak protiv „Bukinga” navodeći da postoje opravdani razlozi da je ova kompanija prekršila španske zakone konkurencije i zloupotrebila dominantan položaj na tržištu. U narednih 18 meseci će trajati istraga, a ukoliko se ispostavi da je država u pravu, „Buking” bi mogao da se suoči sa novčanom kaznom koja iznosi od 100.000 do 10 miliona evra po prekršaju.
Ostavi komentar