Podaci su samo nizovi jedinica i nula. Bilo da se njima koristi jedna osoba, deset ili milion, sasvim je svejedno, nemoguće ih je istrošiti – citat je iz najnovijeg članka dvojice profesora sa Univerziteta Stanford, Kristofera Tonetija i Čarlsa Džonsa
Postavljajući pitanja o tome ko bi trebalo da ima vlasništvo nad ličnim podacima i koje bi restrikcije trebalo da budu na njihovo korišćenje, dvojica profesora ekonomije došli su do zaključka da su podaci, upravo zbog toga što se ne ponašaju kao roba, novo zlato digitalnog doba i da je stvaranje "ekonomije ličnih podataka" na pomolu.
Prema istraživanjima evropske agencije za sajber-bezbednost, lični podaci kojima se koriste tehnološki divovi, Fejsbuk i Gugl, za digitalno oglašavanje i pogađanje "target grupe", čine tržište vredno oko 200 milijardi dolara. Do te brojke se može doći ako uzmemo da ciljano oglašavanje korišćenjem ličnih podataka generiše prihode u iznosu od 60 dolara po korisniku, a Facebook i Google imaju oko 3,5 milijardi aktivnih korisnika širom sveta.
Ipak, tehnološke kompanije najčešće ne skrivaju i zakonski moraju navesti koje će lične podatke korisnika uzimati, čuvati i obrađivati.
To obično navode u "Uslovima korišćenja", dokumentu na koji svaki korisnik mora pristati pre upotrebe aplikacije ili usluge. Problem je što retki imaju vremena i volje prolaziti kroz gusti tekst i složene pravne formulacije ne bi li doznali kojim će se podacima aplikacija koristiti i u koju svrhu.
Facebook
Fejsbuk je najveća i najzastupljenija društvena mreža sa više od 2,38 milijardi aktivnih naloga. O "sitnim slovima" ugovora ovog giganta može se pronaći pregršt članaka. Iako se većina njih odnosi upravo na potpuno odricanje prava nad svim što korisnik ikada objavi, pa čak i nad onim što je mislio, ali na kraju nije objavio, lista ide i dalje. Fejsbuk tako ima puno i neutuživo pravo nad svim fotografijama, te ih može upotrebljavati u marketinške svrhe, kako vlastite tako i partnerske.
Bez dopuštenja korisnika može ukloniti šta god želi sa profila, a ako naiđe na uvredljiv sadržaj može ga blokirati ili potpuno izbrisati. Između ostalog, ima pravo da prati svaki korak, što znači da ima nadzor nad GPS lokacijom mobilnog telefona, ali i IP adresom.
Instagram
Prošle sedmice Instagram je na tržište pustio novu aplikaciju s jednom kako, navode strani mediji, kontroverznom opcijom. Reč je o aplikaciji Treads putem koje svaki vlasnik Instagram profila može da komunicira s najužim krugom prijatelja, te s njima, osim fotografija, videa i poruka, razmenjuje i lokaciju mesta koje posećuje. Ali javnost je, zapravo, digao na noge način rada same aplikacije. Naime, jednom kad se korisnik na nju prijavi i odabere krug najužih, Treads uzima za pravo samostalno objavljivati statuse, lokacije, pa i deliti podatke poput kvaliteta mobilne mreže ili stanja baterije.
S druge strane, ako se pogleda onaj klasični Instagram koji trenutačno uključuje i Insta Story, te IGTV, on jednako kao i njegov “veliki brat Facebook” zadržava pravo na sve objave. Ako na nekom profilu njihov algoritam uoči zanimljiv sadržaj ili pak poslovnu ideju, prema pravilniku na koji korisnik pristaje prilikom registracije, kompanija ima pravo tu ideju, bez naknade i najave, iskoristiti za vlastite potrebe i potencijalno na njoj zaraditi.
LinkedIn
Za razliku od svih ostalih društvenih mreža, ova poslovna platforma kojom se danas koristi više od 630 miliona ljudi ipak nema previše skrivenih stavki unutar pravilnika. Zapravo, glavna politika LinkedIna jest “honesty is the best policy”. Da, korisnik se ovde ne sme lažno predstavljati, a onaj koji to učini mogao bi doživotno ostati bez svog profila.
Twitter
Korisnik se na Tviteru, kao i na ostalim društvenim mrežama, odriče prava na objavljene statuse i fotografije u korist kompanije. Istovremeno se Twitter ograđuje od prikaza "fake newsa" ili uznemirujućeg sadržaja, te ga za to ne možete tužiti. Registracijom korisnik pristaje na još jedan uslov – naime, otvaranjem, odnosno kreiranjem novog profila osoba kompaniji daje dopuštenje nad svim svojim aktivnostima na internetu. Šta to tačno znači? Twitter, tako, bez zadrške može od 0 do 24 pratiti kretanja po IP adresi, operativnom sistemu računara, internet browseru, lokaciji, mobilnim aplikacijama, kao i svim pratećim aktivnostima na mobilnom uređaju, ali i internet bankarstvu.
Airbnb
U zavisnosti od toga u koju svrhu osoba upotrebljava Airbnb, na nju se odnose različita pravila. Za iznajmljivače su pravila poprilično štura. Uz ona osnovna koja se odnose na transparentno izlistavanje objekta, pravnu i finansijsku regulativu, iznajmljivač prilikom registracije pristaje na još neke uslove. Tako ova najveća platforma za najam smeštaja ima pravo da ugasi korisnički nalog iznajmljivača u slučaju velikog broja negativnih recenzija.
Netflix
Baš kao i ostali, ovastreaming-platformaprikuplja sve korisničke podatke, ali ih ne čuva samo za sopstvene potrebe, nego ih deli i sa partnerima. Za razliku od većine aplikacija, Netflix svojim korisnicima ne garantuje bezbednost podataka. Tačnije, u slučaju hakerskih napada na njihove servere, kompanija se u potpunosti ograđuje od svake moguće krađe podataka, te ih za tako nešto ne možete tužiti.
Glovo
Prilikom registracije na Glovo, aplikaciju za dostavu hrane, korisnik će morati da unese svoje podatke: ime i prezime, adresu, broj mobilnog telefona i podatke s kreditne kartice. Budući da dostavljač mora korisniku njegovu narudžbinu dostaviti na adresu, Glovo će, kako stoji u "Uslovima korišćenja", u realnom vremenu pratiti geolokaciju korisnika preko njegovog pametnog telefona. Korisnik može odabrati, pišu, da Glovo ne zna njegovu geografsku lokaciju, ali nije navedeno kako će to uticati na rad i upotrebu aplikacije.
Uber
Slično kao i Glovo, aplikacija za taksi prevoz Uber koristi se informacijom o lokaciji korisnika. Osim toga, prikupljaju i informacije o novčanim transakcijama, komunikaciji sa vozačem, te o pametnom telefonu korisnika (model, operativni sistem, postavke jezika).
PayPal
Servis za online-plaćanje koji ima gotovo 230 miliona korisnika obrađuje delikatne finansijske podatke i morao bi biti siguran. Tako u njihovim Uslovima stoji da prikupljaju lične podatke korisnika, te celu istoriju njegovih transakcija.
Google
Jedna od najmoćnijih tehnoloških kompanija (matična kompanija Alphabet) i njihov najkorišćenij pretraživač na svetu Google zna sve što je korisnik ikada pretražio, izbrisao i upisao.
Prema nekim navodima, Google za svaku osobu, odnosno korisnika, čuva podatke koji otprilike zauzimaju šest gigabajta. To je ekvivalent Wordovog dokumenta sa više od tri miliona reči. Čuva sve bookmarkse, e-mailove, dokumente Google Drivea, pretraživanja YouTubea, sve slike s pametnog telefona, sve što korisnik kupi preko interneta, lokaciju. To i ne kriju.
Ostavi komentar