Preporuka Narodna banke Srbije u vezi sa kreditima u švajcarskim francima nije nefer prema korisnicima kredita u evrima, jer kod njih situacija nije bila tako problematična, odnosno nije tako dramatično povećana dinarska protivvrednost rate, kažu u NBS.
Zamenik generalnog direktora Sektora NBS za monetarne operacije Predrag Đumić objašnjava da niko nije mogao da očekuje da će vrednost švajcarskog franka tako dramatično da poraste u određenom periodu, uz istovremeno slabljenje dinara.
Rok dospeća svakog odloženog potraživanja ne bi mogao da bude kraći od tri godine od dana dospeća pojedinačne rate, osim u slučaju kada kredit dospeva ranije. Kako bi se težak položaj korisnika tih kredita olakšao, na potraživanja čija je naplata odložena u skladu sa preporukom, banke ne treba da obračunavaju i naplaćuju kamatu. |
Prema podacima NBS, udeo kredita indeksiranih u stranoj valuti kod kojih postoje teškoće u otplati kredita na kraju marta ove godine bio je oko 3,5 odsto za kredite u evrima i 11 odsto za kredite u švajcarcima.
Ti podaci jasno upućuju na povezanost između slabljenja evra u odnosu na švajcarac i uvećanje udela problematičnih kredita u švajcarcima u ukupnim kreditima, navela centralna banka.
Kod kredita u švajcarskim francima, korisnici su u mnogo nepovoljnijem položaju zbog toga što je ta valuta ojačala u odnosu na evro za više od 30 odsto - krajem 2008. za oko 10 odsto, i za više od 20 odsto tokom 2010. i 2011. godine.
Komplikovana matematika - rešenje u vidu preporuke |
Viši ekonomista u NBS Ana Ivković je istakla da je više od 90 odsto kredita u švajcarcima uzeto 2007. i prvih meseci 2008. godine, i dodala da je preporuka NBS napravljena tako da najveće umanjenje rate imaju korisnici koji su najviše pogođeni kretanjem kursa.
Građani koji su uzimali kredite tokom 2007. i prvih devet meseci 2008. godine, kada je švajcarski franak bio najslabiji u odnosu na evro, prema preporuci, u naredne tri godine otplaćivali bi rate koje su za 12 do 19 odsto niže od njihovih tekućih rata.
Na primeru rate od 500 švajcarskih franaka to znači umanjenje od 95 franaka, rekla je Ivković.
Ok. Objavili ste da je rata za kredite u švajcarcima manja za petinu u naredne 3 godine. Onda objavite i koliko će rata biti veća od sadašnje u preostalom delu otplatnog perioda, pa da građani imaju punu informaciju. Radi pune istine treba objaviti da gledajući sveobuhvatno, uštede nema ni jedan franak.