Udruženje bankarskih klijenata Efektiva ocenilo je da je preporuka Narodne banke Srbije za otplatu kredite u švajcarskim francima napravljena po meri banaka. Naime, kako saopštava to udruženje, preporuka NBS omogućava bankama da naplate dodatne kamate nakon isteka grejs perioda i ostvare dodatan profit.
Komplikovana matematika - rešenje u vidu preporukeOd NBS samo preporuka |
Uz primenu predloženih mera, obaveze korisnika kredita u švajcarskim francima, koje su sa rastom kursa te valute poslednjih nekoliko godina znatno uvećane u odnosu na inicijalno pozajmljeni kredit, ne umanjuju se već samo odlažu, navodi se u saopštenju Efektive.
Narodna banka Srbije preporučila je 31. maja poslovnim bankama da korisncima stambenih kredita u švajcarskim francima omoguće da u periodu od tri godine otplaćuju kredit u manjim ratama od prvobitno ugovorenih. Odluka se prvenstveno odnosi na stambene kredite indeksirane u šsvajcarskim francima, protivrednosti do 80.000 evra, kao i da bi banke najkasnija do 1. avusta trebalo da ponude korisnicima kredita zaključenje aneksa ugovora u skladu sa preporukom. |
Po formuli koju je predložila NBS, kakao objašnjavaju u Efektivi, za kredit sa mesečnom ratom od 400 franaka, koji je podignut 30. maja 2008. godine na rok od 300 meseci (25 godina), mesečno umanjenje bi iznosilo oko 6.000 dinara ili 67 franaka.
- Taj iznos se zatim akumulira narednih 36 meseci što po isteku tri godine čini novi dug od 2.412 franaka. Kada se taj višak doda na stanje duga koje će biti po isteku trdi godine, pa se taj iznos spodeli po istoj kamati na preostalih 204 meseca (96 je otplaćeno) dobija se novi mesečni anuitet od 415 švajcarskih franaka ili 15 franaka više nego pre preporuke NBS - precizirano je u saopštenju.
Napomenuto je i da se taj primer odnosi na kredit u kome nije bilo povećavanja kamate tokom otplate kredita, što, kako se navodi, u praksi nije slučaj, jer su banke povećavanjem kamate usporile pad glavnice kredita čime su doprinele da je sadašnji dug ipak nešto veći.
Iz Efektive podsećaju i da je sličan predlog Hrvatska narodna banka (HNB) ponudila građanima još 2011. godine (tamo plaćala kamata na odložena potraživanja) i po podacima same HNB, do kraja 2011. samo sedam klijenata je takvu ponudu prihvatilo, a ukupan broj kredita indeksiranih u švajcarskim francima u Hrvatskoj je oko 120.000. |
- Ono što nedostaje ovom predlogu je isplata odgovarajuće zatezne kamate, od strane banke, na više naplaćena sredstva - ističe se u saopštenju i podseća da je od decembra prošle godine na snazi novi Zakon o visini stope zatezne kamate po kom godišnja stopa iznosi oko 20 odsto.
Dodaje se i da je taj predloga "propustio da se dotakne i uvećane glavnice kredite nastale kao rezultat njene manje otplate, koja je takođe na štetu korisnika".
Zašto ponovo neke zamršene radnje, zašto narodna banka ne primeni zakon i da zaštiti korisnike već ponovo komplikuje a banke će ponovo to iskoristiti za svoj profit a na štetu korisnika kredita jer ja kao korisnik kredita u sch francima se sada plašim potpisati bilo kakav aneks jer će me ponovo prevariti i dovešće me u još veće dužničko ropstvo. Jer država je kriva što je to dozvolila da kupim stan na kredit - otplatim ga u dinarskoj protivvrednosti, a onda mi uzmu stan i duže me još da im dugujem kad oni pretvaraju u franke a iste ponovo u dinare jer ja zadužio 3.300.000,00 dinara i to vratio a tužili me i stan čija je cena na tržištu pala prodaju za 30% njegove vrednosti i kažu da im dugujem još 2.000.000,00 dinara .
Kad je g. 5.000.-E ""smanjila" sebi platu, simpaticno i na sva zvona je obecala pomoc korisnicima kredita u francima. A mi zablenuli se u novo lice sa novom frizurom , ne rzmisljajuci da je njeno obecanje da problem moraju podneti svi, i mi ovce, i banke i drzava, jer smo svi kumovali prevari isplativosti zaduzenja u franke.
Kako je vreme prolazilo g. 5.000.-f je uvidela da se zabrojala i u maniru politicara pocela da izmice i uklapa se u klise bankarskog lobija, parazite koji ne smeju da izgube, Da li ih je pitala kako se to odjdnom u drzavi gde je valuta dinar , a za obracun se koristi samo evro, odjdnom pojavljuje franak. Da li su ga mozda banke kupile pa konvertovale u dinare i nama dale ili su evre konvertovale u franke pa u dinare i nama ponudile , zamislite franak. Gde grci pred bankrot nadjose tolike franke, jos se i ponose sto su majstorski izradili polu pismene, pa se hvale rezultatima.
Da li su i banke (PIreus) zaduzivali franke pa ih vracali po kursu kao i mi. Spekulaciju koju g.5.000.- nece da vidi na zalost mozda i vidi ali kako boze moj da se suprostavi lobiju koji kreira politiku, i koji bi trebalo da nesto od ekstra profita izgubi.
Udruzimo se i POTPISIMO PETICIJU G. GUVERNERKI NE BI LI SHVATILA DA OBECANJA KOJA JE DALA, AKO IMA I MALO MORALA I ISPUNI.
OVO JE OTPRILIKE UCINJENO DA BI SE NAROD ZAMLACIVAO MATEMATIKOM, PA STA DOBIJE