Ima li spasa za dužnike zadužene u švajcarskim francima kojima se teret duga uvećao ne samo zbog pada vrednosti dinara u odnosu na glavne svetske valute, već i zato što je njihova zaduženost porasla i kao posledica jačanja švajcarca u odnosu na evro.
Pitanje svih pitanja na koje se traži odgovor radi olakšavanja tereta ovog dužničkog opterećenja je – ko će to da plati? Na koga može ili treba da se prevali to što švajcarski franak sada košta 94 dinara, a pet godina unazad kada je počela otplata nečijeg takvog zajma vredeo je upola manje.
| Šta je još mana ovog predloga? U Ministarstvu finansija od koga se, kao čuvara državne kase, očekuje da banci iskešira razliku od najmanje jedne trećine uvećanog duga, kažu da niti učestvuju u tom traženju modaliteta za otplatu duga niti ih je iko o tome išta pitao. Neminovno se nameće i pitanje, koje će verovatno postaviti svaki drugi dužnik, zašto se traži samo rešenje za dužnike u švajcarcima. Zar problem, uostalom, nemaju i svi drugi kojima je finansijska kriza učinila život težim. |
Ovih dana u javnosti se zavrteo sličan predlog po kome teret naraslog duga po osnovu jačanja švajcarca treba da se podeli na tri strane – klijenta, banku i državu. Klijent bi platio osnovi dug u trenutku zaduženja plus trećinu uvećanu za rast švajcarca.
Po ovom modelu banka bi, možda, radi veće sigurnosti da će klijent moći i narednih 20 godina da joj plaća anuitete, a da oni zato neće morati da rade posao trgovca vraćene nekretnine, mogla da preuzme na sebe deo tog rizika.
Banke se o tome još ne izjašnjavaju,a i zašto bi. Na kraju krajeva nisu one odgovorne za rast švajcarca pa da moraju da snose deo gubitka.
Njihov predlog je da se klijentu pomogne tako što će mu produžiti rok otplate i po tom osnovu umanjiti ratu. One to i sada rade, ali to podrazumeva i plaćanje kamate na produženi rok što zaduženom ne odgovara.
| Dugalić podseća da bi eventualno rešenje, koje bi favorizovalo samo zadužene u švajcarcima, značilo diskriminaciju ostalih dužnika. U evrima je odobreno oko 70.000, a u švajcarcima oko 25.000 stambenih zajmova. Pri tom oko 3.500 ovih dužnika odazvalo se 2009. godine pozivu tadašnjeg guvernera NBS Radovana Jelašića da prebace zajam u evro, što su im banke omogućile bez provizije. Međutim, takva transakcija odavno nije isplativa. |
- Zbog slabog franka rata je bila neuporedivo niža pa su dužnici u švajcarcima dužnike u evrima pitali da li uopšte znaju matematiku. Sada je situacija drugačija. Sve krize od Drugog svetskog rata pokazale su da se tada beži u švajcarac i zlato što vodi njihovom poskupljenju – objašnjava Dugalić.
– Jaka moneta i samoj Švajcarskoj pravi probleme. Šta će biti ukoliko za dve godine oni odluče da obore njenu vrednost. Zar će dužnik reći – sada mi povećajte ratu. Na delu je i posebna manipulacija: kažu kada se zajam prebaci u evro nismo ništa otplatili. Zašto uopšte pominju evro. Oni su dobili kredit u dinarima, a za metod indeksacije su izabrali švajcarski franak, a ne evro. Problem može biti samo ukoliko je banka mimo ugovora povećala kamatu i to ne opravdavamo, banke su to i ispravile – kaže Dugalić.
Svaki šesti dinar vezan za švajcarac
Prema podacima s kraja novembra prošle godine koje su banke dostavile NBS, stanovništvu su odobreni krediti u švajcarskim francima u ukupnom iznosu od 88,3 milijarde dinara (bruto), od čega su 7,9 milijardi problematični krediti.
Svaki šesti dinar vezan je za švajcarski franak, odnosno 15,3 odsto od ukupno odobrenih kredita je u toj valuti. Takođe, 16 odsto svih problematičnih kredita stanovništva je u švajcarcima.
Učešće problematičnih u ukupnim kreditima koji su odobreni u švajcarcima (posmatrano bruto) iznosi 8,95 odsto i neznatno je više nego što je prosek za stanovništvo.
Kada se posmatra broj kredita i klijenata sa kreditima odobrenim u švajcarskim francima, od ukupno odobrenih 22.840 kredita sa 21.784 klijenta, problematičan je 2.321 kredit kod 2.272 klijenta, odnosno nešto iznad 10 odsto od ukupnog broja kredita i klijenata.
ovde se jasno vidi da veroljub dugalic hoce da posvadja narod a narod ko narod uvek naseda ja licno imam kredit u svajcarskim francima i samo hocu da mi banka vrati sedam hiljada franaka sto mi je ukrala na neosnovano podizanje kamate uz blagoslov nbs i raznoraznih ekonomskih eksperata , mi vec placamo iz svog dzepa subvencionisane kredite ,valjda imamo pravo da i nama drzava malo pomogne
Klasičan naručen tekst. Gde vam je odgovor druge strane? Gde su činjenice koje opovrgavaju Dugalića? Recimo, da su se banke zaduživale u dinarima i evrima a davale kredite indeksirane u švajcarcima, što takođe nije dozvoljeno? Gde je poređenje LIBOR-a i EURIBOR-a? Nigde u tekstu ne piše da su kamate u švajcarcima bile manje zbog nižeg LIBOR-a! Svi koji su uzeli kredite u švajcarcima su računali na eventualne promene od par procenata, koliko se menjaju EURIBOR i LIBOR! Nigde u tekstu niste naveli da ovakve varijacije na kursu između Švajcarske i EUR, odnosno prethodno nemačke valute nije bilo u prethodnih 30 godina!!!
"Problem može biti samo ukoliko je banka mimo ugovora povećala kamatu i to ne opravdavamo, banke su to i ispravile – kaže Dugalić. "
Banke su uz blagoslov drzave, a mimo ugovora, uvecavale svoju marzu i tako otele hiljade i hiljade franaka svakom duzniku. Taj novac banke nisu vratile i ne zele o tome ni da govore jer je to bilo pre usvajanja Zakona o zastiti finansijskih korisnika!. Po sistemu: sta je bilo - bilo je, puj-pike, ne vazi! Zasto nam gospodin Dugalic to ne objasni?
Bojim se da ce se opet pokazati da je bankarski lobi jaci, ali i duznici su sve glasniji i organizovaniji. Ako se ponovo nista ne ucini da se bar malo ublazi nepravda koja nam je naneta, idemo svi u tuzbe! Vec ima presuda u nasu korist u regionu, pa polako, stici ce pravda i u Srbiju...
Nadam se da ce konacno drzava reci svoje i zastititi nas na bilo koji nacin!!!meni je Unicredit povecala kamatu dan pre isplate kredita,nisam mogao da odustanem jer sam do tad pozajmio puno novca za obradu,legalizaciju ,dobijanje upotrebna dozvole itd...lopovluk klasican!!!i to mislim da je sef ekspoziture to odradio da bi sakupio neki poen kod pretpostavljenih!!!jad i beda!!!meni se licno nije promenila rata ni malo posle donosenja novog zakona,niti znam kome da se obratim!!!ja sam uzeo kredit u chf .2008 godine i mislim da mi je kamata 4.75,ne znam ko uopste prica o tom 1 posto...jos uvek redovno placam rate,nemam kome da se obratim za pomoc ,cutim i trpim,i cekam dan jednog promila pravde u ovoj zemlji!!!ali se ipak nadam!!!
Uni credit banka nikom nije vratila sto je uzela i to je velika sramota i pljacka naroda. Mislim da su to sve namerno izveli sa NBS kako bi se dodvorili stranim bankama i kako bi im pokazali koliko se moze zaraditi u Srbiji koja je spremna da udje u EU. To je jedna od cena koju placa nas izgubljeni narod. Jednino Dejan Gavrilovic ima hrabrosti da im kaze sve ali se u zadnje vreme ni on ne javlja, bojim se da mu ne zaprete od strane vecih distanci. Kako cemo dalje? Molim sve da se udruzimo i pokrenemo zajednicku tuzbu.
A sta je sa ljudima koji su uzeli takav kredit u svajcarcima i kredit vec otplatili? Da li ce njima biti sta refundovano na osnovu ovog lex specijalisa? Sta oni su bili ovce, na njih smo zaboravili...