Tradicionalno poslednja nedelja oktobra obeležava početak nedelje štednje. Nedelja u kojoj su se davale ekskluzivne kamate na štednju, je izgleda zaboravljena. Kako u ovom periodu najviše oročenih sredstava ističe, i velike količine novca napuštaju banku, sproveli smo mini istraživanje i pitali svoje posetioce šta će učiniti sa svojom ušteđevinom.
Anketa „Gde ćete uložiti svoju štednju?“ na finansijskom portalu Kamatica je pokazala da od 2048 ispitanika usled mizernih kamata na štednju odlučuje da svoj novac zadrži u „slamarici“ čak 36%, posle toga ide štednja u banci (34%) koju i pored kamatne stope od jedva 0.6% na devizne depozite štediše smatrajući da je ovo ipak najsigurniji vid štednje, što i jeste, i usled niskih kamata oni ipak odlučuju da zadrže svoje depozite unutar bankovnih računa.
Na trećem mestu je ulaganje u nekretnine koje bi odabralo 17% ispitanika. Ovaj vid ulaganja može da se posmatra i kao svojevrsni mini biznis, a ukoliko on na godišnjem nivou ostvari dobit od 5% smatra se dobro uloženim sredstvima.
Alternativne vrste štednje kao što su Osiguravajuća društva (6%), Investicioni fondovi (4%) i berza (3% ) nisu još usvojeni modeli štednje. Iako su se pokazale kao veoma isplative, ali zbog visokog rizika koje nose sa sobom nisu popularne.
Najmanje rizična ulaganja su kratkoročni plasmani (do godinu dana) koji se odnose na državne dužničke hartije (zapisi Trezora), koje je moguće kupiti preko brokerskih kuća, nose solidan prinos, a dosta su siguran vid ulaganja. Štednja u banci do iznosa od 50.000 evra takođe nosi garanciju države. Sličan nivo rizika (samim tim i prinosa) nose novčani investicioni fondovi koji plasiraju sredstva u spomenute instrumente (niskorizične hartije od vrednosti) i imaju za cilj očuvanje vrednosti imovine svojih članova.
Sa niskim stepenom rizika ide i nizak prinos, pa oni koji žele samo da očuvaju vrednost svog novca biraju sigura ulaganja, dok oni koji su skloni riziku biraju alternative koje shodno visini rizika nose i visok prinos.
Kako štednja u Srbiji iz godinu u godinu raste, iako kamate sve više padaju jasno je da većina bira sigurne vode i svoj novac i pored niskih kamata drže u bankama.
Sećam se kako smo ranijih godina svojim posetama obarali sajt Kamatice. Imali ste uvek prave informacije za štediše. Ne razumem ovaj deo članka:
Alternativne vrste štednje kao što su Osiguravajuća društva (6%), Investicioni fondovi (4%) i berza (3% ) nisu još usvojeni modeli štednje. Iako su se pokazale kao veoma isplative, ali zbog visokog rizika koje nose sa sobom nisu popularne.
Koja to osiguravajuća društva nudi pronos od 6% godišnje za mešovito osiguranje života? Odakle vam taj podatak? Kako to da ja ni na jednom njihovom sajtu ne pronalazim podatak o takvom prinosu?
Osiguravajuće kuće se u razgovoru sa klijentima maksimalno trude da zakomplikuju priču terminima kao što su: osigurana suma, ugovorena suma, pripadajuća dobit. . . Znam da nemaju NKS i EKS kao u bankama, ali meni posle razgovora sa njima ništa nije jasno. Oni ništa ne garantuju i ne ulivaju mi poverenje bez obzira kako se zovu.. .Meni ne treba osiguranje. Važna mi je dobit po isteku roka na koji sam osiguran. I dok se ja trudim da bar orijentaciono saznam kolika je dobit, oni se trude da me "usreće" pričom o tome na šta sam sve osiguran.
Kamate od pola ili manje procenta na evre su toliko mizerne da su ponižavajuće za štedišu. Nelogično mi je da neko ko ima tih npr. 40 ili 50.000 evra, to drži u banci po ovakvim kamatama? još mi je smešnije držati to u kući ili stanu? Pa danas provaljiju i ubijaju i za 200 dinara. Najlogičnije je za te pare kupiti nekretninu ili dve, stan, lokal, pa to iznajmljivati. Tu može da se zaradi lepa suma, od tih 12 mesečnih kirija. Ali naravno.,i tu postoji rizik. Zavisi koga uzmete za podstanare. Svejedno da li su studenti, samci, ljubavni, bračni par, sa decom ili bez, uvek je tu opasnost da oštete stan, nagomilaju dugove, neplaćaju račune za grejanje npr., ili da pobegnu. Pa čak i ako su pod ugovorom. A onda tek slede peripetije koje će vam izvući i pare (na raznorazne pravne savetnike, advokate, sudske takse...) a i živce...
@saša73, pogrešno si razumeo tekst, ne kaže se da je u društvima za osiguranje dobit 6% nego da je 6% u anketi reklo da bi novac uložilo u društvo za osiguranje, a u Investicione fondove (4%) i berza (3% ). Po tvojoj logici su u tekstu onda napisali da je kamata na štednu 54% a ne da je to broj ispitanika koji ipak bira banke i pored tako niske kamate...
Da kamate su nikad gore, prosto štednja u banci više nije isplativa.
Najviše se ubedljivo isplati nekretnina. Čak i da stanari nagomilaju neke dugove, to nisu dugovi kao ranije za telefoniju recimo. Ako ne plate struju ostaju bez nje posle par meseci, isto i sa gasom. A razlika u odnosu na bankarske kamate je bar 5 puta. Recimo, za 50.000e može da se izda stan za 200e, to je 2400 godišnje. Kamata na taj iznos bi bila u najboljem slučaju 500e godišnje (1%). Čak i nakon poreza na imovinu i eventualne štete koju naprave stanari i sl, razlika je ogromna.
какве су то банке којима новац не треба? :)
@Boki
One koje namju gde da ga plasiraju.
@Petar
Imaju gde da ga plasiraju al' im mala zarada u odnosu na (po njihovoj proceni) rizik...sa druge strane raja se opametila pa ne uzima kredite vodjeni ranijim principom "kako ćemo-lako ćemo"...