BEOGRAD, 23. februara (Tanjug) - Aranžman sa MMF-om, koji bi njihov Bord direktora trebalo danas da odobri, veoma je značajan za Srbiju, jer je to potvrda kredibilnosti zemlje, što je izuzeno važno za investitore, izjavio je docent na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju - FEFA dr Goran Radosavljević. "U trenutku kad Srbija pokušava da sprovede mere fiskalne konsolidacije i smanji budžetski deficit i javni dug, sklap
BEOGRAD, 23. februara (Tanjug) - Aranžman sa MMF-om, koji bi njihov Bord direktora trebalo danas da odobri, veoma je značajan za Srbiju, jer je to potvrda kredibilnosti zemlje, što je izuzeno važno za investitore, izjavio je docent na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju - FEFA dr Goran Radosavljević.
"U trenutku kad Srbija pokušava da sprovede mere fiskalne konsolidacije i smanji budžetski deficit i javni dug, sklapanje aranžmana sa MMF-om ima veliki značaj", rekao je Radosavljević za Medjunarodni radio Srbija i precizirao da je reč o aranžmanu iz predostrožnosti na period od tri godine, uz mogućnost povlačenja oko milijardu evra.
Prema njegovim rečima, deficit u državnoj kasi Srbija finansira zaduživanjem na domaćem i inostranom tržištu i u tom kontekstu sklapanje ovog aranžmana je dodatna doza sigurnosti i kredibilnosti zemlje. Takodje, podrazumeva i propisivanje jasnih kriterijuma za smanjenje deficita i javnog duga, koji su obavezujući.
"Značaj je višestruk i uglavnom je psihološke prirode, jer strani investitori Srbiju posmatraju kao zemlju sigurnu za poslovanje, kao i za ulaganje u njene hartije od vrednosti", naglasio je Radosavljević.
Aranžman sa MMF-om, kako je rekao, predstavlja odredjenu garanciju da je reč o zemlji koja verovatno neće ući u bankrot, što je veoma značajno.
Kad je reč o obavezama koje Srbije preuzima, Radosavljević napominje da su u svim sporazumimima sa MMF-om, od 2001. godine do danas, kao uslov bili navedeni: fiskalna konsolidacija, strukturne reforme i reforma javne uprave i da je to i dalje tema.
On kaže da još nije poznato šta tačno piše u pismu, koje je Vlada Srbije uputila MMF-u, odnosno zahtevu kojim je pokrenuta procedura za sklapanje aranžmana, kao i koje su mere dogovorene.
"Tek kad to bude objavljeno biće moguće komentarisati konkretne mere. U suštini, jasno je da će Srbija morati da reši problem visokog kvazideficita, koji nastaje u javnim preduzećima, kao i visokih subvencija. To će biti najveći izazov", ocenio je Radosavljević.
Prema njegovim rečima, ako se plate i penzije umanjuju da bi se ostvarila ušteda u budžetu od 200 do 300 miliona evra, a zatim ta sredstva usmere nekom javnom preduzeću kao subvencija, onda nema efekta od štednje.
Drugi izazov se, dodaje, odnosi na reformu javne uprave, što podrazumeva smanjenje broja zaposlenih, medju kojima ima mnogo partijskih kadrova. Tu je pitanje koliko će država moći da se izbori sa prekomernim zapošljavanjem, koje je postojalo u prethodnih nekoliko godina.
"Sredstva koja se odobravaju u okviru aranžmana sa MMF-om, uglavnom se koriste za jačanje deviznih rezervi, odnosno stabilizaciju platnog bilansa, a ne za finansiranje deficita", rekao je Radosavljević.
Srbija u ovom trenutku ima značajne devizne rezerve, naveo je on, tako da nema potrebe da se povlače sredstva za njihovo jačanje i zbog toga je reč o aranžmanu iz predostrožnosti.
Radosavljević je podsetio da u okviru prethodnih aranžmana, sklopljenih 2009. i 2011. godine takodje nisu povlačena sredstva ili su povlačena u znatno manjem obimu od predvidjenog iznosa.
"Aranžman sa MMF-om je potreban da bi Srbija dobila kredibilitet da može da se zadužuje na medjunarodnom tržištu za finansiranje deficita i otplatu javnog duga, kao i da udje u proces konsolidacije, koja će omogućiti da se za nekoliko godina uspostavi održiv sistem javnih finansija", zaključio je Radosavljević.
Ostavi komentar