BEOGRAD, 11.februara (Tanjug) - Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je danas da je u ovom trenutku najbolja antirecesiona mera povećanje javnih investicija. "Glavna i gotovo jedina, ali veoma efikasna poluga koju vlada ima da utiče na povećanje privredne aktivnosti su javne investicije, tj investicije u infrastrukturu", izjavio je on na konferenciji za novinare.
BEOGRAD, 11.februara (Tanjug) - Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović izjavio je danas da je u ovom trenutku najbolja antirecesiona mera povećanje javnih investicija.
"Glavna i gotovo jedina, ali veoma efikasna poluga koju vlada ima da utiče na povećanje privredne aktivnosti su javne investicije, tj investicije u infrastrukturu", izjavio je on na konferenciji za novinare.
Istakao je da bi Srbija trebalo da u ovoj i narednim godinama poveća javne investicije i u slučaju da to dovede do dodatnog povećanja fiskalnog deficita.
Državne investicije u infrastrukturu bi u tom slučaju, prema njegovoj oceni, ublažile negativne efekte konsolidacije na privredni rast.
Petrović je objasnio da su javne investicije neophodne jer se oštar zaokret u fiskalnoj politici ka štednji odvija u uslovima kada je privreda u recesiji.
Sstednja će, kako objasnjava, imati negativan uticaj na privrednu aktivnosti i produbiće recesiju, što bi sve zajedno fiskalnu konsolidaciju moglo da učini neodrživom.
"Zato smatramo i naša analiza pokazuje da bi investicije u infrastrukturu trebalo da budu poluga koja bi kompenzovala ovaj negativan efekat koje štednja i smanjivanje javnih rashoda imaju na privrednu aktivnost", rekao je on.
Ukazao je i da bi povećanje investicija u infrastrukturu dalo efekat i u kratkom i srednjem roku.
"U kraktom roku, a to znači ove i sledeće godine, uticaj javnih investicija bi se pokazao preko porasta investicione potrošnje. I taj efekat je u slučaju investicija bar dva puta veći od efekta koje ostali oblici državne potrošnje imaju na privedni rast", istakao je Petrović.
Na srednji rok od tri do pet godina, javne investicije su, kako je dodao, važne jer utiču na povećanje proizvodnje.
Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov izjavio je danas da je glavna razlika u proceni privrednog rasta koji je dala Vlada Srbije u Fiskalnoj strategiji od 2015. do 2017. godine i Fiskalnog saveta to sto se vladine ocene temelje na očekivanju veće privatne potrošnje, a Saveta na investicijama.
Kada je reč o projekcijama rasta BDP-a Fiskalni savet se složio sa ocenom vlade da će rast ove godine biti negativan, i iznositi minus 0,5 odsto.
Procena rasta za 2016. je, kazao je Altiparmakov, nerealna.
"Vlada je procenila rast BDP-a za sledeću godinu na 1,5 odsto, očekujući veću privatnu potrošnju, ali to nije realno očekivati uz mere štednje", rekao je Altiparmakov.
U 2017. je, kako je navedeo, moguće ostvariti rast od dva odsto, kako vlada očejuke, ali se Savet ne slaže oko pokretača rasta.
"Vlada smatra da će rast pogurati privatna potrošnja, dok mi smatramo da je jedini način da se to dogodi povećanje investicija", rekao je Altiparmakov.
Ostavi komentar