EUR 123,41 USD 112,74 CHF 113,59

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 27.04.17. :: 123.2565 rsd

Tekst objavljen: 15.01.2017 13:00        


Banke odlučile da smanje kamate na uloge građana u domaćoj moneti u proseku za jedan procenat. Dinarska štednja utrostručena za tri godine.

Niže kamate i za našu valutu

U trenutku kada su građani počeli sve više da štede u dinarima, vodeće banke su se odlučile da smanje kamate na uloge u domaćoj valuti. Naime, od polovine januara, kamata će biti manja od 0,50 do jedan odsto zavisno od vremena oročenja.

SAMO RASTE

Štednja građana i u devizama u prošloj godini je imala rast. Lane je premašila 8,5 milijardi evra, što je za 47,7 miliona evra više nego polovinom godine. Rast devizne štednje je posledica povećanja deviza oročenih do godinu dana za 245,8 miliona evra, dok su ulozi na duže rokove smanjeni za 198,1 milion evra. Štednja položena na rokove do godinu dana činila je lane tri četvrtine ukupne devizne štednje.
 Štednja u dinarima iz meseca u mesec beleži rast i štediše produžavaju rokove oročenja, čak i preko pet godina.

Tako je do novembra prošle godine, prema podacima Narodne banke Srbije u banke položeno 49,5 milijardi dinara, što je za milijardu više nego šest meseci ranije, a tri puta više, nego pre tri godine.

I dalje su najveća oročenja od gotovo 18,5 milijardi dinara na godinu dana, ali se na 60 meseci stavilo 3,28 milijardi dinara, a 807 miliona dinara građani su oročili na rok duži od pet godina.

Glavni razlog za sve veće uloge u domaćoj valuti je kamata od oko pet odsto na depozite položene na 24 i 36 meseci, dok se na pet i više godina može dobiti i veća kamata, ali to je već stvar dogovora sa bankama. Na rokove duže od 60 meseci odlučuju se građani sa većim iznosima koji su spremni da zarade, jer je inflacija niska, a kamata bila primamljiva.

- Banke imaju i previše novca, tako da nam je štednja postala samo trošak - kažu u jednoj stranoj banci. - Zato sve više smanjujemo kamate i na deviznu, a sada i na uloge u domaćoj valuti. Ne verujem da će
MRŠAVO

Kamate na štednju u evrima su na veoma niskom nivou, i mnoge banke plaćaju interes samo na oročenja od 12, 24 i 36 meseci. Ukoliko neko položi 1.000 evra, dobiće kamatu od 0,26 odsto godišnje, odnosno zaradiće za 12 meseci 2,6 evra. Od toga se odbija 15 odsto poreza, odnosno 0,39 evra, tako da će štediša da "zaradi" 2,56 evra.Pojedine banke nude štednju i u japanskim jenima, danskoj, švedskoj i norveškoj kruni, rubljama, australijskom i kanadskom dolaru...
dovesti do podizanja depozita, jer je građanima najsigurnije da svoju ušteđevinu čuvaju u bankama, a uvek mogu da je podignu, ako im je potrebna, bez penala, iako je oročena.

Od 16. januara, štednja po viđenju u dinarima biće umesto dva odsto pola procenta manja, a neke banke je neće uopšte plaćati, na tri meseca je sa tri odsto umanjena na dva odsto.

Oni koji su oročili na pola godine po kamati od 3,5 odsto, ubuduće će dobijati 2,50 odsto. Za uloge položene na 12 meseci koji su imali kamatu od 4,50 odsto, sada će banke plaćati 3,50 odsto. Oni koji su oročili na 36 meseci sa kamatom od pet odsto, od polovine januara dobijaće procenat manje.

Ostavi komentar



Povezane teme:
štednja građana kamate na štednju štednja u dinarima