"Ove godine ćemo imati pod suncokretom između 240.000 i 250.000 hektara, što je rekord, do sada nezabeležen", kaže Vukosav Saković, direktor Žita Srbije.
Ratari su imali idealne vremenske uslove za setvu - toplu klimu i vlažnu zemlju u dubljim slojevima oranica, a nije bilo padavina. Međutim, sada ih brinu visoke dnevne temerature i suvi površinski slojevi zemlje, pa je kiša poželjna, kako bi ubrzala nicanje semena. Upravo zbog suše, ratari su se više okrenuli drugim poljoprivrednim kulturama, a manje kukuruzu, piše Dnevnik.
"Ove godine ćemo imati pod suncokretom između 240.000 i 250.000 hektara, što je svojevrstan rekord, do sada nezabeležen. Soja će zauzeti 220.000 hektara, a čak 90% površina biće u Vojvodini. Pod kukuruzom će biti 900.000 hektara, što je 70.000 hektara manje nego lane. Podsetio bih da je bilo perioda kada smo kukuruz sejali na čak 1,2 miliona hektara", rekao je Saković.
Dodao je da je pšenica jesenas posejana na 675.000 hektara, kao pre 20 i više godina, što je više u odnosu na 2016. godinu, kada je ovršena sa 590.000 hektara. Posejano je i 52.000 hektara uljane repice.
Ostavi komentar