ZAGREB, 20. februara (Tanjug) - U Hrvatskoj je u januaru stopa inflacije iznosila minus 0,9 odsto na godišnjem nivou, što nije zabeleženo u poslednjih 15 godina, a tome je najviše doprineo pad cena goriva, odeće i obuće, kao i prehrambenih proizvoda. Hrvatski Državni zavod za statistiku (DZS) objavio je da su u januaru cene robe i usluga za ličnu potrošnju, merene indeksom potrošačkih cena, u odnosu na decemba
ZAGREB, 20. februara (Tanjug) - U Hrvatskoj je u januaru stopa inflacije iznosila minus 0,9 odsto na godišnjem nivou, što nije zabeleženo u poslednjih 15 godina, a tome je najviše doprineo pad cena goriva, odeće i obuće, kao i prehrambenih proizvoda.
Hrvatski Državni zavod za statistiku (DZS) objavio je da su u januaru cene robe i usluga za ličnu potrošnju, merene indeksom potrošačkih cena, u odnosu na decembar 2013. pale 0,5 odsto, a u odnosu na januar prošle godine 0,9 odsto, preneo je portal Seebiz.
Potrošačke cene beleže pad drugi mesec zaredom, a godišnja stopa pada od 0,9 odsto najviša je od 2000. godine, otkad DZS prati rezultate indeksa potrošačkih cena, navode analitičari Rajfajzen banke Austria (RBA) u osvrtu na izveštaj DZS-a.
To je ujedno i veći pad cena od očekivanog, budući da su analitičari u anketi Hine prosečno procenjivali da će cene u januaru pasti 0,4 odsto na godišnjem nivou.
Pad cena u januaru, kako se navodi, predstavlja nastavak deflacije iz 2014. kada su potrošačke cene pale 0,2 odsto u odnosu na 2013, pa će se 2014. godina pamtiti kao prva deflacijska godina u istoriji zemlje.
Prema mišljenju makroekonomista, na pad cena uticala je slaba domaćae tražnja, ali još i više pad cena nafte i prehrambenih sirovina na svetskom tržištu.
Tako su u januaru, na godišnjem nivou, najviše pale cene prevoza (8,4 odsto), pri čemu su cene goriva potonule 14,3 odsto. Cene odeće i obuće bile su niže 2,8 odsto, dok su 0,7 odsto pale cene hrane i bezalkoholnih pića, koje u strukturi potrošačke korpe imaju najveći udeo od gotovo 30 odsto.
S druge strane, najviše su na godišnjem nivou, 3,1 odsto, porasle cene rekreacije i kulture, a s rastom od 3,0 odsto slede cene alkoholnih pića i duvana.
U nastavku godine deflatorna kretanja i dalje će podržavati slaba lična potrošnja, ali i deflatorni pritisci iz zemalja u okruženju.
S druge strane, deflatorne pritiske na godišnjem nivou mogla bi ublažavati srazmerno niska baza iz 2014, zaključuju analitičari RBA.
Ostavi komentar