VESTERVIJTVERD, Holandija, 2. marta (Tanjug) -Stanovnici oblasti Groningen, gde se nalazi najveće evrposko polje za ekspoataciju prirodnog gasa, zahtevaju da se obustavi proizvodnja, jer je zbog zemljotresa, koji su nastali kao posledica eksploatacije, oštećeno mnogo zgrada, medju kojima je i crkva Svete Marije iz 13. veka.
VESTERVIJTVERD, Holandija, 2. marta (Tanjug) -Stanovnici oblasti Groningen, gde se nalazi najveće evrposko polje za ekspoataciju prirodnog gasa, zahtevaju da se obustavi proizvodnja, jer je zbog zemljotresa, koji su nastali kao posledica eksploatacije, oštećeno mnogo zgrada, medju kojima je i crkva Svete Marije iz 13. veka.
Inženjer uz Asocijacije za zaštitu starih crkava Jur Bekooy, pokazala je pukotine na staroj crkvi i upozorila holandsku vladu, da je pored nje oštećeno još 40 crkava, od ukupno 50 i da ne postoje pare kojima se ta šteta može nadokaditi, prenosi Rojters.
Ona je posle kritičkog izveštaja Nezavisnog holandskog odbora za bezbednost, navela da gasne kompanije Dutć Shell and Exxon Mobil Corp godinama ignorišu opasnost od zemljotresa, koja je povezana sa gasnim poljem u Groningenu.
Sada se postavlja pitanje buduće ekploatacije polja, ispod severnog dela Groningena, gde su ustanovljene bogate rezerve, značajne za holandske državne finansije. Groningen je 10. najveće gasno polje u svetu i očekuje se da podmiri holandske godišnje potrebe od 20-30 miljardi kubnih metara gasa do 2020. godine.
Holandija ima i ugovore o prodaji 40-60 milijardi kubnih metara gasa kupcima u Nemačkoj, Britaniji, Italji, Belgiji i Francuskoj. Groningen sa još nekoliko malih nalazišta u Holandiji podmiruje 15 odsto evropske potrošnje gasa, obezbedjujući alternativu za ruski gas.
Kada je nedavno ministar ekonomije Henk Kamp naložio da se smanji proizvodnja u Groningenu za 16 odsto, skočile su cene gasa širom zapadne Evrope.
Groningen ima kontinuranu proizvodnju od 1963. gidne, ali je 1993. godine došlo do manjih potresa, zbog hidarauličnog lomljenja, tokom ekspoatacije. Tokom 2000. godine ti potresi su postali češći i jači.
Pod pritiskom finansijske krize 2008. godine u potreba državnih finansija, proizvodnja u Groningenu je povećana sa 30 milijardi kubika u 2007. godini, na 50 milijardi u 2010. Prihodi, ostvareni na taj način, pomogli su da se ublaže posledice vladine politike štednje.
deficit bi te godine bio dupliran sa 2,5 na pet odsto, što je protivno budžetskim pravilima evrozone.
Medjutim, novi zemljotres iz 2012, jačine 3,2 stepena Rihtera, čiji je epicentar bio ispod grada Huizingea, označio je početak kraja agresivne eksploatacije u Groningenu, jer je njegova jačina prevazišla sva očekivanja inženjera zajedničke Šelove i Eksonove kompanije NAM. Kompanija je tada dobila više od 30.000 zahteva za odštetu, za koje je platila naknadu 1,2 milijarde evra.
Još zahteva stiglo je posle porošlonedeljnog zemlotresa od 2,6 Rihtera, čije epicentar bio u gradu Apingedam.
Regulatorna agencija je početkom 2013. godine, upozorila vladu na vezu izmedju količine proizvodnje gasa u Groningenu i šanse za pojavu zemljotresa, za koje niko ne može garantovati da neće dostići četitri ili pet Rihtera, što je rizično za ljudske živote.
Državni nadzorni organ savetovao je da proizvodnja brzo bude smanjena koliko je to moguće, ali te godine holandska ekonomija bila je u recesiji, pa je Groningen proizveo 53,4 milijarde kubika gasa, najviše poslednjih decenija, jer je ta godina bila veoma hladna u Evropi, kazao je analitičar Oliver Sanderson.
Zemljotresi su se nastavili, a kako je holandski ekonomija pokazala znake oporavka, Kamp je naredio da se proizvodnja privremeno spusti, na 42,5 milijardi kubika 2014. i 39,5 milijardi kubika u u 2015. godini.
U februaru je Odbor za bezbednost izdao zaključak da NAM i vlada nisu postupili sa dužnom pažnjom prema bezbednosti gradjana u Groningenu, pa je zatim naredio da proizvodnja bude smanjena na 16,5 milijardi kubika za prvu polovinu 2015. godine, što podrazumeva pad na 33 milijardi kubika godišnje.
Tada su cene gasa na severozapadu Evrope porasle za 20 odsto, navodi Rojters.
Ostavi komentar