BEOGRAD, 24. februara (Tanjug) - U Evropskoj uniji mnogi tvrde da je Portugalija primeran djak i da je pokazala da mere štednje donose rezultate, ali je, kako izveštava danas radio Dojče vele pozivajući se na upozorenja stučnjaka, socijalna situacija u toj zemlji na granici humanitarne krize. Ni sami Portugalci ne znaju tačno kako da procene situaciju, konstatujue nemački radio i ukazuje da su na jednoj strani vlada i mnogi ekono
BEOGRAD, 24. februara (Tanjug) - U Evropskoj uniji mnogi tvrde da je Portugalija primeran djak i da je pokazala da mere štednje donose rezultate, ali je, kako izveštava danas radio Dojče vele pozivajući se na upozorenja stučnjaka, socijalna situacija u toj zemlji na granici humanitarne krize.
Ni sami Portugalci ne znaju tačno kako da procene situaciju, konstatujue nemački radio i ukazuje da su na jednoj strani vlada i mnogi ekonomski stručnjaci koji kažu da je najgore prošlo, a na drugoj su socijalni radnici i predstavnici svih mogućih humanitarnih organizacija, koji smatraju da će se socijalna kriza čak pogoršati.
"Vlada stalno govori o prevremenoj otplati dela kredita dobijenih u okviru finansijskog štita i o veoma malim kamatama na izdavanje državnih obveznica. Poziva se i na relativno nisku stopu nezaposlenosti od 14 odsto. Ali, u baratanju brojkama treba biti oprezan", opominje Žoao de Susa iz humanitarne organizacije AMI.
On podseća da su statistike o broju nezaposlenih u Portugaliji ulepšane: oni koji se nalaze na, kako kaže, beskorisnim programima prekvalifikacije, ne nalaze se u evidenciji biroa rada, a u evidenciji nema ni gradjana koji se, u očaju i beznadju, jednostavno nisu ni prijavili kao nezaposleni.
Zato portugalski savez sindikata CGTP procenjuje da je realno nezaposleno više od 25 odsto gradjana. Tome treba dodati i čitavu armiju samostalnih privrednika koji zaradjuju premalo ili ne zaradjuju ništa, napominje Dojče vele.
Čak i oni koji imaju posao nemaju razloga da se raduju: minimalni dohodak od 430 evra mesečno je izuzetak, a ne pravilo. Pre svega, oni koji rade u najjačoj portugalskoj izvoznoj industriji - proizvodnji odeće i obuće - moraju da prežive sa tim iznosom.
Zato, kako se dodaje, nije nikakvo čudo što je broj siromašnih, prema poslednjim brojkama Zavoda za statistiku INE, porastao na 19 procenata. Oko dva miliona (od ukupno deset miliona) Portugalaca zaradjuje manje od 60 odsto prosečnog ličnog dohotka. To je prava katastrofa ako se zna da je socijalna mreža Portugalije, koja je pre krize bila vrlo razgranata, sada gotovo potpuno uništena, navodi se u tekstu.
"Socijalni problemi koje su donele mere štednje još ni izdaleka nisu rešeni", smatra profesorka ekonomije Aurora Tešeira sa univerziteta u Portou.
Vlada je, doduše, produženjem radnog vremena, te smanjenjem plata i državnih izdataka, uspela da donese prihvatljiv budžet, tako da su privrednici ugledali bar svetlost na kraju tunela. Ali, kako ukazuje, socijalno slabi slojevi stanovništva su, zbog besprimerne razgradnje socijalne države, dovedeni u posebno tešku situaciju.
Portugalija se dugo protezala preko gubera - rashodi su joj bili mnogo veći od prihoda, kaže profesorka Tešeira, i dodaje da se to sada promenilo. Kada bismo dugove stavili u zagradu, budžet bi se čak našao u plusu. Dijeta, koja je gotovo ubila pacijenta, pokazala se kao uspešna, dodaje ona.
Sve više obrazovanih mladih Portugalaca, ističe Dojče vele, napušta zemlju - ili zbog malih plata ili zbog toga što uopšte nemaju posao. Od početka krize do danas svake godine je po 100.000 ljudi odlazilo u zemlje kao što su Velika Britanija, Francuska ili Nemačka. Odlazili su, pre svega, akademski gradani, ali i kvalifikovani radnici i medicinsko osoblje.
"Razumem to što mladi ljudi posle sticanja diplome na visokoj školi neće da rade na odredjeno vreme za platu od 700 evra - ako uopšte nadju posao. Zato sve više njih odlazi u inostranstvo", kaže Gvadalupe Simoes iz sindikata bolničkih radnika.
Ostaju stari i siromašni - a medicinsko staranje o njima je sve slabije - zbog štednje.
A upravo mere štednje su Portugaliji ponovo donele poverenje tržišta, naglašava profesorka Aurora Tešeira i objašnjava da zahvaljujući tome država može da zajmi novac sa kamatama nešto većim od dva odsto, pa čak i da pre roka otplati deo duga Evropskoj uniji.
"Prvi znaci kraja politike štednje se već vide: u malom broju slučajeva je povučeno smanjenje plata, a uslediće i druge mere. Naposletku, 2015. je u Portugaliji godina izbora. A gradjani te zemlje su se već dosta zlopatili", zaključuje radio Dojče vele.
(kraj) / nma
Ostavi komentar