Najveće evropske banke “isušuju” državne kase sklanjajući milijarde u “poreske rajeve”, prenose evropski mediji rezultate istraživanja međunarodne humanitarne organizacije Oxfam.
U poreskim rajevima je 20 velikih evropskih banaka 2015. godine ostvarilo 26 odsto ukupnog profita, odnosno 25 milijardi evra, navodi Oxfam u izveštaju. Ove banke prijavile su 628 miliona evra profita u poreskim rajevima u kojima nemaju nijednog zaposlenog, prenosi AFP.
Ovi rezultati “koji ponekad prelaze granice zdravog razuma, pokazuju rasprostranjenost problema i potpunu nekažnjivost koja prati ove prakse najvećih evropskih banaka u poreskim rajevima”, rekla je koautorka izveštaja Manon Obri.
Oxfam je u izveštaju na 52 strane objavio rezultate istraživanja koje je obuhvatilo 20 najvećih banaka u Evropi, uključujući: italijanske UniCredit i Intesu Sanpaolo, nemačke Deutsche Bank i Commerzbank, francuske Societe Generale i Credit Agricole, španske Santander i BBVA i britanske HSBC, Barclays, RBS i Lloyds Bank.
Izveštaj je pokazao da je najčešći izbor najvećih evropskih banaka Luksemburg, Irska i Hongkong, dok se od manjih poreskih rajeva po isplativosti ističu Kajmanska ostrva, sa profitnom maržom evropskih banaka od 167 odsto.
Samo je Luksemburg pomogao bankama da 2015. godine zarade 4,9 milijardi evra.
Deo objašnjenja leži u tome što je finansijski sektor Luksemburga ustrojen tako da zahvaljujući blagom poreskom režimu omogući multinacionalnim kompanijama da smanje troškove za poreze, ali i u poreskim aranžmanima sa kompanijama, koji su obelodanjeni u LuxLeaks aferi.
Oxfam napominje da je peta po veličini banka u Evropi, britanska Barclays, prijavila u Luksemburgu više od pola milijarde evra dobiti a porez su platili po stopi od samo 0,2 posto.
Na Kajmanskim ostrvimaposluje 10 velikih evropskih banaka, sa ukupno 30 zaposlenih, odnosno tri radnika po banci. Obrt iznosi 113 miliona evra, profit 189 miliona, produktivnost po zaposlenom 6,3 miliona evra, a iznos plaćenih poreza – 0.RBS, Societe Generale, UniCredit, Santander i BBVA su su uIrskoj imale profitnu stopu veću od 100 odsto, što znači da dobijaju više profita nego što im je obrt, ističe “Oksfam”, u kojem smatraju da je to mogući pokazatelj veštačkog prebacivanja profita u ovu zemlju.
“Na tu ogromnu dobit porezi su plaćani po puno nižim stopama čak i od ionako niske porezne stope na dobit u Irskoj od 12,5 odsto”, navodi se u izveštaju Oxfama.
Oxfam je do ovih podataka došao zahvaljujući propisima Evropske unije, koji obavezuju banke da objave podatke o dobiti i porezima. Ti izveštaji su po prvi put objavljeni 2015. godine.
Nova otkrića prate ona iz iz 2014. godine o tajnim poreskim šemama koje su vlasti Luksemburga sklopile s nekih 340 kompanija i desetine banaka.
Podstaknut tim otkrićima, Evropski parlament je pokrenuo istragu, što je rezultiralo strožijim propisima na nivou EU o poreznoj transparentnosti, a “zviždači” su dobili uslovne osude i kazne.
Aktualni Oxfam-ov izveštaj nadovezuje se takođe na skandal koji je izbio nakon što su u javnost procurili dokumenti advokatske kancelarije iz Paname Mossack Fonseca, koji pokazuje kako bogati, uključujući i neke evropske političare i kriminalce, sakrivaju svoj novac.
“Dokumenti iz Paname” pokazali su takođe da su pojedine banke odigrale ključnu ulogu u “šemi” koja se bazirala na korišćenju netransparentnih poreskih režima u pojedinim zemljama.
Pet banaka (HSBC, Societe Generale, Credit Agricole, BNP Paribas i Santander) iz “panamskih dokumenata” pojavljuje se i u najnovijem izveštaju Oxfam-a.
Skandali pojačavaju pritisak na EU da dodatno pooštri pravila, navode evropski mediji. U aprilu prošle godine Komisija EU je predložila zakon kojim se od multinacionalnih kompanija zahteva da objave svoje poreske podatke.
Međutim, predlog isključuje 90 odsto kompanija jer se odnosi samo na one koje imaju godišnji promet od najmanje 750 miliona evra.
Takođe je ograničen na kompanije koje posluju u unutar EU i poreskih oaza uvrštenim na crnu listu EU. Ostale zemlje su izuzete iz predloga Evropske komisije, što ostavlja veliki prostor za zloupotrebu, navodi EUobserver.
Ostavi komentar