U pravoj partiji pokera oko visine kamate na dozvoljeni minus, koji poslednjih dana javno igraju Jorgovanka Tabaković, guverner NBS i poslovne banke, svi su izgledi da pare neće dobiti – klijenti.
Jer, piše list Politika, banke cenu ovog zaduženja neće da smanje. A i što bi kada ih i sam zakon koji je država donela – štiti od „jednostranih” poteza. Neko bi rekao da su banke čak i u blagoj prednosti.
Na prozivke guvernera, koje su na ovu temu učestale poslednjih meseci poslovne banke su, prema tumačenju same NBS, odgovorile da su spremne na tako nešto, ali da ih, avaj, u tome sprečava aktuelni Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Upravo onaj propis koji im je onemogućio da po svojoj volji ili tumačenju svoje poslovne politike samovoljno podižu kamatu.
U slučaju minusa reč je o svojevrsnom ugovoru o pozajmici novca čije odredbe, pa tako i visina kamate, ne mogu jednostrano da se menjaju bez saglasnosti ugovornih strana. Za promenu je, podrazumeva se, potreban novi ili bar aneks ugovora za šta je potrebno da klijent dođe u banku, navodi Politika.
U praksi to bi značilo da najmanje 250.000 korisnika dozvoljenog minusa od oko milion vlasnika tekućih računa mora da dođe u banku.
Zar je to nemoguća misija? Čini se da jeste.
Da stvar bude još čudnija sa tim je saglasna i centralna banka. Njeni zvaničnici su izjavili „da se ispituju zakonske mogućnosti kako bi NBS dala neku vrstu tumačenja propisa, u cilju maksimalnog pojednostavljenja te procedure”. Zašto bi, s pravne strane, bilo prihvatljivo tumačenje NBS samo kada se radi o sniženju kamata, ali ne i kad se radi o „korigovanju naviše”?
Kamata na dozvoljeni minus kod nas u proseku je 2,79 odsto mesečno, odnosno 33,5 odsto godišnje.
Oprezno sa minusom: Dozvoljen ne znači isto što i dobar |
Ostavi komentar