Apoeni od 50 i manje para izbačeni su iz upotrebe pre pet godina, ali i dalje žive u cenovnicima trgovina. Cene koje nisu zaokružene na rafovima zaokružuju se na kasi, a ceh plaćaju potrošači koji u prodavnicama svakog dana ostave bar 500.000 dinara.
Iako je Narodna banka Srbije davno prestala sa kovanjem apoena sitnijih od jednog dinara, cene većine artikala izražene su u dve decimale, pa je nemoguće platiti račun “u paru” i dobiti kusur za nešto što košta 60 dinara i 55 para.
O zaokruživanju odlučuje vladaEventualnu odluku o zaokruživanju cena i proterivanju decimala mogla bi da donese Vlada Republike Srbije. Ako se na to zaista i reše, šanse da će zaokruživanje ići ka manjem iznosu - ravne su nuli. Građani Srbije i dalje najviše plaćaju kešom, pa činjenica da se proizvodi ne mogu platiti u tačnom iznosu potrošačima pravi velike gubitke. |
Koliko trgovci zarađuju na nevraćenom kusuru, poslovna je tajna, ali pod pretpostavkom da svako od 2,5 miliona domaćinstava svakog dana ostavi samo po 20 para u prodavnici, trgovci na nepostojećim kovanicama dnevno uzimaju oko 500.000 dinara.
U teoriji je moguće da trgovac nivelisanjem i izgubi, jer je preporuka Narodne banke da se iznosi do 50 para zaokružuju na nulu, a oni od 51 do 99 para na - dinar.
- Kalkulacijom cena ne dolazi se uvek do celog broja, i na Zapadu imaju trgovačke cene 19.99, jer mnogo lepše zvuči za potrošača, ali su za mnom u Londonu trčali da mi vrate jedan peni, a ovde ne vraćaju i mnogo više. Mada, ljudi i ne traže sitan kusur, jer je dinar obezvređen, pa se niko ne okreće za manje od pet dinara, a dinar po dinar za trgovce znači veliki profit - kaže ekonomista Ljubodrag Savić.
Ostavi komentar