Narodna banka Srbije je i ove godine, kao i prošle pozvala banke da se ne utrkuju podižući kamate na štednju tokom Nedelje štednje, jer to kasnije dovodi i do rasta kamata na kredite i do problema sa likvidnošću.
Naime, banke u roku od svega nekoliko dana dobiju ogromnu količinu depozita, koje po isteku oročenja, koje uglavnom iznosi tri, šest ili 12 meseci, moraju klijentima i da vrate, što dovodi do jednako naglog odliva kapitala.
Banke su, kako tvrde, i ove godine spremne da poslušaju NBS i da ne dižu značajno kamate tokom predstojeće Nedelje štednje, a postoje indicije da će stope čak i padati.
Umesto toga, u bankama tvrde da će se za naklonost klijenata boriti drugim pogodnostima, iako interna istraživanja pojedinih banaka o kojima nezvanično govore, pokazuju da čak 50 odsto klijenata u Nedelji štednje bira instituciju u koju će preneti svoj novac isključivo po visini kamatne stope, računajući na to da država garantuje za sve depozite do iznosa od 50.000 evra.
Nova bankarska kampanja samo što nije počela, a ove godine klijente očekuju iste stope kao 2011. pa i niže. Kod evra, kretaće se od 3,5 do najviše pet posto. Što se tiče dinara, tu će plafon biti sličan očekivanoj inflaciji za ovu godinu – oko 11 posto. Umesto visokih stopa banke će ponuditi niz drugih pogodnosti.
Goran Milićević, član Izvršnog odbora Komercijalne banke kaže da ove godine njegova banka ima manje razloga nego ikada da ulazi u trku s kamatnim stopama, budući da raspolaže sa 1,4 milijarde evra štednje.
- Mi već godinama ne učestvujemo u toj trci i mislimo da su neke druge stvari bitnije za klijente. Na primer sigurnost, raspoloživost sredstava, mogućnost razročenja, širok dijapazon oročenja, od jednog do 36 meseci i kamata koja je klijentima dovoljno privlačna. Verovatno zato i jesmo lideri po visini štednje - kaže Milićević.
Prema njegovom mišljenju ove godine će utrkivanje kamatama biti čak i manje nego prošle kada su banke generalno poslušale NBS i nisu značajno dizale stope tokom Nedelje štednje, pa će kamate dizati „samo oni koji stvarno imaju problem i moraju da ulaze u trku za depozite, a ostali neće“.
Član izvršnog odbora AIK banke Dejan Tešić takođe kaže da će „kao i prethodne godine uvažiti stav centralne banke i odgovorno pristupiti kreditiranju ponude kamata na štednju.
- Mi smo i ranije ukazivali na rizike po stabilnost finansijskog sistema koji proizilaze iz koncentracije dospeća štednje u jednom mesecu i negativne konsekvence na cenu kredita u uslovima neracionalnog rasta cene depozita. U prethodnom periodu smo vodili aktivnu politiku stabilizacije depozitnog potencijala kroz disperziju rokova oročenja - kaže Tešić.
On ističe sigurnost kao glavnu prednost AIK banke, s obzirom na njenu najvišu adekvatnost kapitala u Srbiji. Iako neće biti kamatnih skokova, u AIK banci kažu da će u Nedelji štednje uvesti različite pogodnosti za svoje redovne štediše.
Miodrag Salai, predsednik Izvršnog odbora Privredne banke Beograd kaže da će klijentima ponuditi konkurentne kamate, ali očekuje da kamate neće rasti, već čak i blago padati ove godine.
Građani Srbije imaju na štednji u bankama blizu osam milijardi evra. Od te sume, 1,7 milijarda su ulozi po viđenju koji se mogu podići kada klijent želi. Ostalo – tri milijarde evra – su oročene sume, i to najviše do godine, a preostalo su rokovi do pola godine ili dve. Većina uloga položena je pre pet-šest godina, kada su stope bile između devet i deset posto. Sada su se prepolovile, a bankari će trend polaganog sniženja nastaviti i ove sezone. |
Prema njegovim rečima, ova godina je specifična po tome što se, zbog uticaja pogoršane likvidnosti u realnom sektoru, zatim negativnih uticaja na poverenje štediša usled ekonomske krize u zemlji i okruženju, koja se delom osetila i u finansijskom sektoru, pojavio rizik da štediše povuku deo depozita iz banaka u „slamarice“.
- Pored atraktivnih kamata, PBB je pripremila za svoje klijente i specijalni poklon za nedelju štednje, „moj siguran PBB ključ“, i besplatnu pripadajuću uslugu u periodu od godinu dana - dodaje Salai.
– Kamate će biti oko pet posto, a banke će ponuditi klijentima brojne druge pogodnosti – kaže direktor glavne filijale AIK banke za Vojvodinu Slobodan Racić.
– Tu će biti isplata kamata unapred, i to delimično ili u celini, pa različiti rokovi oročenja. Ubuduće će se bankarska utakmica preseliti baš na te druge pogodnosti. Mi takođe pripremamo i takve novine, navodi on.
U Kredi agrikol banci su takođe pripremili „te druge” pogodnosti za štediše. Klijenti mogu izabrati paket gde mogu konstantno povećavati ulog.
Po rečima direktora zaduženog za sektor stanovništva Svetozara Šijačića, takvi štedni računi su posebno pogodni za klijente koji žele da uštede za veću kupovinu za nekoliko godina. Tu je zatim stepenasta štednja, gde se kamata konstantno povećava, a oročenje je na 12, 24 ili 36 meseci.
U fokusu te kuće će posebno biti najmlađi: njima će ponuditi atraktivan program štednje u domaćoj valuti.
Kako to da nasoj nbs smeta veca kamata na moju stednju, ali joj zato ne smeta kada banka da nekome kes kredit na 3 posto na mesecnom nivou!!!!. Totalno pogresan podsticaj od strane nbs, kaznjavaju se stedise ali se zato ohrabruju zelenasi. Jako tuzno za nasu drzavu.
Zapanjujući je, ali ne i iznenadjujući cinizam službenika Komercijalne banke koji se hvali ukupnom količinom novca na štednji u toj banci i to navodi kao razlog za snižavanje kamata na štednju. Kao, novac štediša u njegovoj banci je siguran, valjda za razliku od štednih uloga u drugim bankama. Pa, zar država ne garantuje sigurnost štednih uloga do 50000 evra u bilo kojoj banci!? Naravno, kakva država, takva i garancija, svi znamo da je štednja u bilo kojoj banci, pa i u Komercijalnoj, vrlo rizična rabota, ali u takvoj situaciji jedini pravi stimulans je upravo visoka kamata. I iz drugih banaka, medjutim, stižu vesti da će kamate u najboljem slučaju biti na nivou prošlogodišnjih i to zaista liči na dogovor bankara na štetu štediša.