Vreme januarskih praznika koje toliko svi volimo nas vrlo često preskupo košta. Nekako se čini da smo odavno svi postali ovisnici o lako dostupnom izvoru novca, evru i naravno, šopingu.
A kakav bi to januar bio kada ne bi bilo šopinga što poklona, što prekomerne kupovine namirnica za raskošne trpeze. Pa jednom se živi!
A kad nam banka ispostavi račun za taj lako dostupan izvor novca, onda se nekako svi hvatamo za glavu. Jer dozvoljeni minus se odavno pokazao kao vrlo isplativa investicija bankama.
Šta je dozvoljeni minus?
Dozvoljeni minus je „kredit“ na tekućem računu građana koji imaju redovan priliv zarade/penzije i predstavlja vrlo dostupan izvor novca kad god nam zafali koji dinar u novčaniku. Naravno, banka ne bi bila banka, da na ovaj vid kreditiranja ne naplaćuje kamatu. I to naskuplju kamatu na tržištu kreditnih proizvoda.Dozvoljeni minus banke u Srbiji odobravaju uz kamate koje se kreću u rasponu od 26 do čak 41 odsto na godišnjem nivou
Našu vernost za pozajmljivanje i trošenje novca banke nagrađuju paprenim kamatama. Naime, iako se kamata obračunava samo na iznos potrošenog limita, većina korisnika ove usluge je odavno svesna da jednom kada se dirne u novac iz „minusa“, novčanik sve više novca traži dok kamate svakog meseca kucaju kao kazaljke sata.
Iako statistika kaže da se dozvoljeni minus odobrava uz prosečnu kamatnu stopu od 33,78 odsto na godišnjem nivou, ipak postoje banke koje su ovaj prosek lepo premašile.
Svakako naskuplji dozvoljeni minus imaju klijenti Poštanske štedionice. Njima se minus odobrava uz kamatnu stopu od čak 41,13 odsto na godišnjem nivou.
Naime, Poštanska štedionica je kamatnu stopu na dozvoljeni minus vezala za referentnu stopu Narodne banke Srbije i to po principu da kamatna stopa iznosi 350 odsto vrednosti referentne stope!
I možda ova formula ne bi bila tako dramatična, da nismo svedoci sve većeg stezanja kaiša od strane NBS, koja podizanjem vrednosti referentne stope pokušava da održi finansijsku stabilnost i smiri inflaciju. Trenutna vrednost referente stope NBS je 11,75 odsto i ukoliko ona i dalje bude rasla korisnici ove usluge u Poštanskoj štedionici će plaćati još skuplje kamate.
Ali kad pričamo o dozvoljenom minusu, nikako ne treba zaboraviti i nedozvoljeni minus. Jer ove dve kategorije su neodvojive jedna od druge. I ovo je većina nas upravo iskusila na sopstvenim novčanicima.
Jednom kada počnemo da trošimo novac iz minusa, retko kad se ograničimo na samo taj jedan put kada smo morali hitno da poplaćamo neke obaveze. Lakoća trošenja novca koji „imamo“ na računu nas dovede u zabludu i minus vrlo brzo potrošimo do poslednjeg dinara.
A kada minus potrošimo do poslednjeg dinara, onda ga realno više i nemamo, imamo samo onu istu platu i kamate na minus koje se obračunavaju svaki mesec. I ako smo pri tom ispisali koji ček viška i setili ga se kad je došao na naplatu, a pritom čekamo da nam legne plata, odosmo mi i u nedozvoljeni minus.
Dakle, na dozvoljeni minus plaćamo kamate za dozvoljeni minus ali uz jednu začkoljicu – ukoliko slučajno odemo u nedozvoljeni minus, onda plaćamo kamatu i na nedozvoljeni minus. I to veću nego na dozvoljeni minus.
Poštanska štedionica svojim klijentima koji koriste i ovu uslugu naplaćuje kamatu od 58,75 odsto godišnje. I to opet po formuli vezanoj za referentnu stopu NBS ali ovog puta 500 odsto njene vrednosti.
Iako ima banaka koje ovu kategoriju klijenta nagrađuju sa kamatama koje idu i preko 80 odsto godišnje, njihove kamatne stope na dozvoljeno prekoračenje su daleko ispod kamatne stope koju Poštanska naplaćuje svojim klijentima.
Nekontrolisano i neplanirano korišćenje dozvoljenog minusa nas u stvari dovodi u zabludu, jer raspolažemo sredstvima koje realno nemamo. I isti taj minus nećemo u potpunosti moći da namirimo od plate, jer da nam je plata dovoljno velika, minus nam ne bi bio neophodan.
I iako mislimo da je 12 meseci i više nego dovoljan vremenski okvir da bi imali unapred relaksiran novčanik i na vreme vratili pozajmicu, ovo vreme nam kao i novac isklizne neosetno kroz ruke.
A da li imamo dovoljno novca za ove kamate?
Poštovani,
Nismo mi Srbi toliko glupi. Znamo mi šta znači minus i ne dozvoljeni minis. Vidite kolika je ne zaposlenost. Dok sam školovala decu morala sam da ide u minus i kredite jer nije bilo drugo načina. Eto sada kada su završili ,nemaju posao i sada roditelji opet moraju da ih izdržavaju. Moj sin je postao advokat i rafdi za 250 eura. Snaja je završila medicinu i već godinu dana čeka da može bar da volontira a o poslu da nepričamo. Ćerka je završila ekonomiju. Čeka 6 meseci da nađe bilo kakav posao. A naše banke imaju kamate u Srbiji .koje su najviše u odnosu na region. Gde je tu pravda. Teško je svima nama. Što je još gore ne nazire se svetlost na kraju tunela. Još ćemo se mi mučiti i biti u bankarstvom ropstvu. Bar ja.. jer izdržavam sa svojom platom nas 5. Katastrofa
a sela zvrje prazna!
Da sam se o tome informisala ne bih pre 5 god. uzela dozvoljen minus . . . Eh,kad se samo setim,kako je sluzbenica bila ljubazna da mi objasni kako je to super rizik :-)
Naravno,uleteo je i ček i 3 plate. . Gašenje racuna me je posebno kostalo. Dozvoljen minus vise nikada :-)
zamlato dođi t i na selo kad mislis da je lepo