Spoljni dug 79 odsto BDP, javni 54,7 odsto

Objavljeno: 22.08.2012

Vesti izvor: Kamatica, Beta

Ukupan spoljni dug Srbije na kraju juna iznosio je 24,1 milijardu evra, što je 79 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dok je javni dug 15,3 milijarde evra, odnosno 54,7 odsto BDP.

Narodna banka Srbije navodi da je učešće spoljnog duga u procenjenom BDP za 2012. povećano je tokom drugom tromesečja za 1,8 procentni poen i neznatno je ispod nivoa visoke zaduženosti od 80 odsto.

Tokom perioda april-jun 2012. spoljni dug javnog sektora povećan je za 376,4 miliona evra, dok je dug privatnog sektora smanjen za 358,4 miliona evra.

Spoljni dug javnog sektora na kraju juna iznosio je 11 milijardi evra, od čega je dug države 8,3 milijarde evra, državno garantovani spoljni dug milijardu evra, a dug NBS 1,7 milijardi evra.

NBS je navela da je spoljni dug privatnog sektora na kraju juna iznosio 13,1 milijardu evra, od čega 4,1 milijardu čini dug banaka, a devet milijardi dug preduzeća. Dug banaka je smanjen za 270,8 miliona evra, a preduzeća za 87,6 miliona evra tokom drugog kvatrala.

Struktura spoljnog duga poboljšana je tako što je učešće kratkoročnog duga smanjeno sa 2,4 odsto na kraju marta na 1,4 odsto na kraju juna po osnovu smanjenja kratkoročnih kreditnih linija i depozita nerezidenata kod banaka.

Prema podacima NBS, javni dug Srbije tokom perioda april-jun povećan je za 674 miliona evra odnosno njegovo učešće u procenjenom BDP za 2012. povećano je za četiri procentna poena na 54,7 odsto. Zakonom o budžetskom sistemu procenjena je maksimalna granica učešća javnog duga u BDP-u od 45 odsto.

Navodi se i da je isplatom ovogodišnje rate obveznica stare devizne štednje dug države smanjen za 213,2 miliona evra, ali je povećan za 291,3 miliona evra zbog neto prodaje državnih hartija od vrednosti na domaćem finansijskom tržištu.

Dug države po osnovu dinarskih dugoročnih hartija od vrednosti povećan za 247,6 miliona evra, a po osnovu dugoročnih hartija od vrednosti denominovanih u evrima za 231,9 miliona evra. Istovremeno, smanjeno je stanje kratkoročnih dinarskih hartija od vrednosti za 60,9 miliona evra.

Obaveze države prema domaćim komercijalnim bankama su smanjene za 38,9 miliona evra, ali je po osnovu obaveza države prema Fondu za razvoj javni dug povećan za 51,1 milion evra.

Javni unutrašnji dug je tokom drugog tromesečja povećan i po osnovu indirektnih obaveza države za 63,1 milion evra, pre svega zbog datih garancija za kredite poslovnih banaka kompaniji Galenika i Građevinskoj direkciji Srbije.

NBS je navela da je javni spoljni dug veći za 382,8 miliona evra na kraju drugog tromesečja zbog većih direktnih obaveza države za 255,3 milina evra, a zbog indirektnih obaveza države za 190,5 miliona evra. Ističe se i da su zbog rasta stanja javnog duga tokom drugog tromesečja, pogoršane sve mere njegove održivosti.

Pored rasta učešća javnog duga u BDP-u, povećano je i učešće javnog duga u izvozu robe i usluga za 4,2 procentna poena, na 132,4 odsto. Ukoliko se dodaju i doznake, učešće javnog duga je povećano za 4,1 procentni poen, na 106,8 odsto.

Pokazatelj koji iskazuje javni dug u odnosu na budžetske prihode povećan je tokom drugog tromesečja sa 113,7 odsto na 119,9 odsto, navela je NBS.