Svaki deseti stan pod hipotekom ide na doboš

Objavljeno: 20.08.2012

Vesti izvor: Kamatica, Press

Mada banke ne žele zvanično da priznaju koliko su hipoteka aktivirale zbog neotplaćenih stambenih kredita, procene su da će svaki deseti stan, odnosno kuća, uzeti na kredit, morati na doboš. U prilog tome govori i sve veći broj oglasa u novinama, kojima banke nude prodaju nepokretnosti širom Srbije.

Tako smo samo tokom protekle nedelje, i to u jednim dnevnim novinama, nabrojali oglase za prodaju imovine čak 40 dužnika.

Stručnjaci tvrde da će toga biti sve više, jer je sve veći broj klijenata u nemogućnosti da otplaćuje rate. Podaci NBS govore da je gotovo 20 odsto odobrenih zajmova svih vrsta (stambeni, gotovinski, potrošački, za firme...) u kategoriji problematičnih, a njihova vrednost premašila je iznos od 300 milijardi dinara.

Prema strukturi nenaplativih zajmova, kod građana su na prvom mestu upravo stambeni, sa iznosom većim od 17 milijardi dinara. Situacija je još gora kod preduzeća gde su nenaplativi krediti premašili iznos od 230 milijardi dinara, ili oko 25 odsto od ukupno odobrenih zajmova.
Nezvanično, bankari procenjuju da je stepen problematičnih zajmova privrede dostigao i 30 odsto.

Banke su do sada zvanično priznale oko 300 aktiviranih hipoteka, od 76.000 nekretnina kupljenih uz garanciju te vrste, međutim jasno je, prateći oglase u novinama, ali i zdravu logiku, da je to samo delić stvarne cifre, jer njima nije u interesu da se o tome piše, a NBS nema evidenciju koja bi obuhvatila te podatke.

Pouzdane procene stručnjaka kažu da će na doboš morati svaka deseta nekretnina, odnosno oko 7.000 stanova i kuća.

Stručnjaci kažu da je aktivacija hipoteke nešto češća kod preduzeća nego kod građana. To za Press potvrđuje i Dušan Uzelac, direktor portala Kamatica.

- Banke očigledno imaju sve veći broj nenaplativih kredita kad se odlučuju na prodaju nepokretnosti klijenata. Praksa pokazuje da se pre odlučuju da na doboš daju imovinu preduzeća nego građana, jer im se to manje odražava na reputaciju. Mislim da su i banke saterane uz zid kada se odlučuju na ovu meru, s obzirom na to da je to poslednja instanca, posebno sada kada su cene nekretnina pale - kaže Uzelac.

On dodaje da ovakva situacija pokazuje svu ozbiljnost situacije u kojoj se privreda i građani nalaze.

- Zbog pada vrednosti dinara i opšte krize, oni muku muče kako da izađu iz svojevrsnog dužničkog ropstva. Banke, kao i svuda, gledaju samo kako da izvuku svoj novac i ne interesuje ih da li će neko ostati bez stana ili firme - tvrdi Uzelac.

"Balon" na tržištu

Ekonomista Zoran Popov za Press kaže da učestala prodaja imovine klijenata nije dobar pokazatelj.

- To je znak da ni privreda ni građani ne mogu da servisiraju svoje dugove. Naravno i firme i građani svesno su ulazili u kredite, ne uočavajući često da su oni zelenaški, odnosno da su uslovi otplate na duži rok neizdrživi. Banka traži svoje i ubeđen sam da će čim se tržište nekretnina bar malo oporavi, banke sigurno početi mnogo češće da aktiviraju hipoteke preduzeća i građana - ističe Popov za Press.

On dodaje da banke oklevaju sa aktivacijama hipoteka u prvoj ili drugoj godini otplate kredita, strahujući da ne bi mogle da povrate uloženi novac.

- Banke su mnogo ranije od ostalih uočile „balon" na tržištu. Njihovi veštaci su redovno procenjivali nekretnine nad kojima su uspostavljane hipoteke na niže iznose od onih koje je tržište u tom momentu bilo spremno da plati, čime su se štitile od pada cena - ističe Popov.

Advokat Sava Anđelković za Press kaže da će krediti uništiti mnoga preduzeća i ljude, ali da je aktiviranje hipoteke zakonska mogućnost banke, na koju smo pristali.

- Nijedna banka ne daje kredit na lepe oči, već traži ozbiljne garancije da će joj novac biti vraćen. Prvo što urade kad vide da ne mogu da naplate kredit jeste stavljanje zabrane na nepokretnost, odnosno na stan za koji je dužnik uzeo kredit. Stan odlazi na licitaciju, gde se mahom proda za manje novca nego što realno vredi, što nikako ne ide u korist klijenta - objašnjava Anđelković.

Zdravković: Otkriće se da je car go

Miroslav Zdravković, urednik portala Makroekonomija, smatra da se do kraja godine ipak neće uvećavati broj aktiviranih hipoteka.

- Masovna aktivacija hipoteka može da pokaže da je car go, odnosno da vrednost hipoteka na tržištu nije onolika koliko piše u ugovorima.

Zbog toga bi banke bile prinuđene da izvrše reviziju svojih plasmana naniže. Činjenica je da je statistika tržišta nekretnina neprecizna i da se ne zna da li su cene stanova pale 30 ili 40 odsto i koliko je tačno smanjen promet, što bankama otežava procenu - kaže on.