Hoće li Srbija dodatno oporezovati bogate

Objavljeno: 17.08.2012

Vesti izvor: Kamatica, B92

Stručnjaci predlažu podizanje neoporezivog cenzusa zarada na 15.000 dinara, čime bi bili zaštićeni najsiromašniji, piše Nin.

- Bogati da plate najviše - ova poruka srpskog premijera Ivice Dačića, preuzeta iz rečnika francuskog predsednika Olanda, nagoveštava da bi i u Srbiji najavljene izmene poreskih propisa mogle krenuti u tom smeru.

Uz veći porez na dobit, kako je najavljeno, očekuje se i izmena poreza na dohodak građana, a mnogi veruju da bi progresivnije poreske stope mogle pogoditi upravo bogatije, ali i srednji sloj.

Međutim, o izmenama ovog zakona, u resornom Ministarstvu finansija ne žele da pričaju, jer, kako kažu, radne grupe za izmene zakona tek počinju posao.

Dok iščekujemo predlog Vlade, stručnjaci imaju svoje, uglavnom vezane za zarade. Ovaj porez kod nas se naplaćuje po jednoj stopi (12 odsto), uz neoporezivi iznos od 7.300 dinara, što nas svrstava među istočnoevropske zemlje koje primenjuju tzv. flat tax. Primese sintetičkog poreza daje mu godišnji porez na dohodak građana, koji se naplaćuje sa progresivnim stopama - 10 i 15 odsto.

Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, veruje da je zabluda da se porezi mogu koristiti kao sredstvo socijalne politike, kao i da se drakonskim oporezivanjem bogatih mogu ostvariti bitno veći prihodi.

- Imućni ljudi ostvaruju prvenstveno prihode od kapitala, a ne od rada. Danas, u vreme globalizacije, svako ko pokuša da drakonski oporezuje kapital rizikuje da se on odseli negde drugde - objašnjava Altiparmakov.
Njegov predlog za izmene poreza na dohodak u Srbiji, predviđa veću progresivnost, ali ne i uvođenje više stopa. Naime, on se zalaže za to da se sadašnji neoporezivi cenzus poreza na zarade poveća sa 7.300 dinara na 15.000-20.000 dinara.

Time bi radnici, koji su na minimalcu gotovo bili oslobođeni poreza na zarade, oni koji primaju prosečne plate porez bi plaćali na otprilike polovinu zarade, dok bi najveći teret podneli oni sa natprosečnim platama.

Istovremeno predlaže i da se poreska stopa podigne sa 12 na 15 odsto, čime bi se izjednačila sa budućom stopom poreza na dobit.

Altiparmakov napominje i da bi trebalo izmeniti i godišnji porez na dohodak građana tako da on oporezuje i kapital, a ne samo rad (to je izbačeno 2004. godine) ali sa jednom stopom od 10 odsto.