Kamate tolike da nema ko da ih plati

Objavljeno: 17.08.2012

Vesti izvor: Kamatica, Novosti

Kreditni rejting Srbije, kao i mnogih drugih evropskih zemalja pao je, samo što je naš i do sada bio nizak. Do početka avgusta bili smo rangirani na nivou BB" (srednje dobar), a sada smo na nivou BB - (srednje loš), sa tendencijom daljeg survavanja ka najgoroj kategoriji - C.

To znači da bi ubuduće zaduživanje same države, ali i banaka bilo otežano i skuplje, što bi za posledicu imalo povećanje kamata na kredite. Ali kod nas su cene zajmova kako stanovništvu tako i privredi toliko visoke da bi novo poskupljenje moglo potpuno da obustavi zaduživanje.

To bi, pre svega, bilo pogubno po preduzeća, koja već kubure sa likvidnošću i koja s nestrpljenjem očekuju najavljene subvencionisane kredite, kako bi došla do svežeg novca. Uz to, očekivanja Narodne banke Srbije da u ovoj godini neće biti privrednog rasta sigurno će naterati banke da umesto podizanja, ipak, obore kamate.

- Bez obzira na sve rizike, banke su shvatile da je bolje da privuku po mogućstvu dobre firme i da im ponude povoljnije kamatne stope od dosadašnjih - smatra Mlađen Kovačević, ekonomista.

- Cena zajmova je do sada apsurdno bila visoka, ali banke su se okretale državnim zapisima, koji su im donosili dobar i siguran profit. Kako sada država nema mogućnosti da im sve uloženo isplati, već im nudi samo kamatu, izgubile su interesovanje za ovaj vid zarade. Ponovo se okreću privredi i trebalo bi očekivati da je i podrže povoljnijim zajmovima.

Poslednje istraživanje centralne banke pokazuje da su cene dinarskih zajmova blago smanjene u poslednja tri meseca, i da u proseku iznose 17,3 odsto. Ne treba zaboraviti da ima banaka koje pozajmice u domaćoj valuti, na primer građanima odobravaju i po 26 odsto, što znači da im je marža oko 14 odsto!

Zbog toga prema podacima NBS, u poslednja tri meseca, banke su zabeležile blagi pad kreditne aktivnosti. Kreditiranje privrede iz domaćih izvora je smanjeno, a povećano zaduživanje preduzeća u inostranstvu, jer je tamo jeftinije.

Banke su, s druge strane, novac koji je oslobođen po osnovu devizne rezerve iskoristile za razduživanje prema inostranstvu. Preduzeća su se u Evropi zadužila za 9,1 milijardu evra. Ona su u inostranstvu dobijala kredite po prosečnoj kamati od 5,7 odsto, koja je za gotovo ceo procenat veća nego krajem prošle godine, ali opet znatno pristupačnija od one koje mogu da dobiju u Srbiji.