Poštanska štedionica postaje Razvojna banka?

Objavljeno: 15.08.2012

Vesti izvor: Kamatica, Dnevnik

Da bi zaposlili sve kapacitete i ostvarili dobru zaradu i sebi i državi, građevinari Srbije su jasno poručili novoj Vladi da od nje očekuju formiranje razvojne banke koja bi im omogućila validne garancije neophodne za učešće na ozbiljnim tenderima, kako u zemlji, tako i u svetu.

Ministar građevine i urbanizma Velimir Ilić najavio je da bi razvojna banka koja treba neimarima mogla biti Poštanska štedionica, koja je u sastavu države, a kojoj bi trebalo dati odgovarajuće nadležnosti i preimenovati je.

Srbija ima brojne ponude za učešće naših građevinara na inostranim projektima. Da bi srpski neimari mogli realizovati projekte vredne milijardu evra, ministar Ilić kaže da će im država u tome pomoći stvaranjem srpske nacionalne banke koja bi sve državne depozite držala kod sebe, a ne da ih, kako objašnjava, drže neke strane banke i zelenaše privredu.

On smatra da bi svako javno preduzeće i svaka jača firma trebalo da drže depozite u toj banci da bi se iz tih para kreditirali građevinari i davale reference za poslove u inostranstvu.

Ilić kaže da Poštanska štedionica ima najveće klijente u državi i da je pod ingerencijom Pošte Srbije i Telekoma, koji ogromne depozite drži u stranim bankama, iako ima sopstvenu banku u okviru svog delovanja, što je neshvatljivo.

Isto kao i neka javna preduzeća koja takođe drže depozite u stranim bankama uz kamatu od dva posto, a naša privreda posle koristi taj novac s kamatom od deset do 18 procenata!

Neimari razvojnu banku traže godinama. Njeno osnivanje je najavio i bivši premijer Srbije Mirko Cvetković u martu prošle godine. Tada je bilo zamišljeno da osnivački kapital bude obezbeđen iz budžeta, jedino se nikada nije odredila njegova suma, tek se, poređenja radi, pominjalo da je osnivački kapital Hrvatske banke milijardu evra.

Građevinari su za početak tražili od države da im za poslove u inostranstvu obezbedi garantni fond od 250 miliona evra, iz Vlade su stizala obećanja o prvih 50 miliona evra, koji bi vremenom rasli, međutim, sve je ostalo na tome.

A čekanje nije išlo naruku domaćim kompanijama, koje su još uvek prepoznatljive u inostranstvu i mogle bi raditi, ali, niti imaju referentne poslove u državi zbog malog obima investiranja u Srbiji, niti finansijsku podršku.

A nekad...

Srpska građevinska operativa je osamdesetih godina prošlog veka ostvarivala godišnje na inostranim gradilištima između dve i dve i po milijarde dolara. Ilustracije radi, turska operativa je u to vreme ostvarivala između 200 i 300 miliona dolara, a danas Turci u inostranstvu realizuju radove vredne čak 28 milijardi dolara, dok mi tek oko 250 miliona dolara!