EU - bogati sever i zapad i siromašni jug i istok

Objavljeno: 10.08.2012

Vesti izvor: Kamatica, Capital

Najveću kupovnu moć u EU imaju stanovnici Luksemburga – 271 odsto u odnosu na prosek Unije, dok su najsiromašnije Rumunija i Bugarska sa 46 odnosno 44 odsto.

Nemačka se sa 118 odsto nalazi među zemljama čiji građani imaju najveću kupovnu moć u EU, a Italija i Španija beleže 100 odsto u odnosu na prosek Unije i time zauzimaju mesta na sredini tabele.

Godinama se tvrdilo da u Evropi postoji podela između bogatog severa i siromašnog juga. Nakon ulaska bivših komunističkih država u EU pojavila se i razlika između zapada i istoka. Ta podela na siromašne i bogate nije se promenila ni tokom najnovije ekonomske krize.

Finansijsku pomoć do sada su zatražile države sa juga, poput Grčke i Portugala. Kupovna moć njihovih građana iznosi 90, odnosno 80 odsto od proseka Unije.

Ipak, stvari nisu crno–bele. Kupovna moć stanovnika Irske, članice EU sa severa, koja je takođe dobila milijarde kredita za pomoć pri izlasku iz krize, iznosi čak 128 odsto proseka Unije. To je više nego kod građana Nemačke, zemlje koja trenutno snosi najveći rizik kod spašavanja evra.

Eksperti zato upozoravaju da prezaduženost nema veze sa bogatstvom i siromaštvom, nego je posledica finansijske i budžetske politike pojedinih država.

Oni upozoravaju da stvarna podela unutar EU danas postoji između država koje žele da pojedinačni dugovi postanu zajednički i onih koje to odbijaju. Tako su Nemačka, Finska i Holandija poslednje tri od 17 članica evrozone koje se protive izdavanju zajedničkih državnih obveznica.

Ekonomski istoričar Olbreht Rihtl smatra da je pogrešno uverenje da severnoevropske države znaju bolje da raspolažu novcem nego zemlje na jugu. On ističe da je, istorijski gledano, Nemačka “kraljica dugova” i podseća da je u prošlom veku upravo Nemačka doživela dva nezapamćena državna bankrota.

Razlike u ekonomskoj snazi unutar EU navele su bivšeg predsednika Saveza nemačke industrije Hansa – Olafa Henkela da predloži uvođenje tzv. “severnog evra” za ekonomski jake države severno od Alpa i “južnog evra” za ostale članice evrozone.